Priča ženskog preduzetništva: Ana Ranitović, suosnivačica Campster i RoiChamp

Updated: Mar 15

"Najveća lepota, i jedan od najčešćih razloga zašto ulazimo u preduzetništvo je sloboda koju pruža".


Ana Ranitović je antropolog koja je vođena strašću prema razvijanju projekata i timova postala preduzetnik. Diplomirala je sociologiju, doktorirala antropologiju na Unverzitetu u Okfordu kao Chevening i Clarendon stipendista, i ima preko 10 godina iskustva u istraživanju, strateškom planiranju i razvoju projekata. Ovo iskustvo je usmerila u nekoliko uspešnih startup poduhvata koje je do sada koristilo preko pola miliona korisnika od Evrope do Azije. Ana je suosnivač edtech kompanije Kampster, izvršni direktor RoiChamp email marketing rešenja za e-commerce, i savetnik upravnog odbora Univerziteta u Groningenu u oblasti akademskog i društvenog impakta nauke. Sa Anom smo imali priliku da razgovaramo o preduzetništvu, savetima za buduće i sadašnje preduzetnice, ali i potencijalnim problemima koji se mogu naći na putu.


1. Šta vas je privuklo da uđete u preduzetništvo i šta vas najviše intrigira u tom svetu?

To je bila na prvom mestu potreba da rešim određeni problem, i više od toga, mogućnost skaliranja dobijenog rešenja i velikog impakta koji kroz biznis mogu da ostvarim. Nisam o biznisu pre toga razmišljala kao o posebno kreativnom poslu, ali me upravo taj stvaralački momenat u preduzetništvu najviše inspiriše i pokreće.

Uz to dobijate i priliku da radite i da učite od drugih preduzetnika koji su mahom optimistični i radoznali ljudi koji gledaju napred, a taj pristup životu je nešto što i meni lično odgovara. Na početku svog preduzetničkog puta imala sam tu čast da učestvujem na “Tech Tour” samitu u Ženevi koji okuplja najuspšenije tech preduzetnike. Biznis lideri sa kojima sam tada ostvarila kontakt su, bez obzira na globalno iskustvo i uspeh, bili veoma velikodušni sa svojim vremenom i savetima, skromni, i puni strpljenja i podrške da me je to kupilo za sva vremena. Poželela sam da i ja budem deo tog sveta u kom se ideje ostvaruju, šire i dele.

2. Koji su to izazovi sa kojima se svakodnevno suočavate u svetu preduzetništva i kako mislite da je iste moguće prevazići?

Jedan od najvećih izazova jeste briga o sebi. Kada vas povuče strast da nešto stvorite, teško je isključiti se. To daje početnu pokretačku snagu neophodnu da od ničega stvorite nešto, ali dugoročno ovakav pristup nije održiv i nije dobar - ni za vaš lični život, zdravlje i fokus, pa samim tim ni za vaš biznis. Preduzetništvo je igra na duge staze, a ne sprint.

3. Koji biste savet uputili budućim i potencijalnim preduzetnicama? Koja je vaša formula za uspeh?

Svako od nas je drugačiji i ima različite talente, afinitete i prioritete. Razvijamo se i živimo pod drugačijim okolnostima, poslujemo u drugačijim industrijama i kontekstima, neki od nas i u drugačijim kulturama. U savremenom okruženju, biznis može da se vodi na toliko načina i ne postoji jedna definicija uspeha i jedna formula. Najveća lepota, i jedan od najčešćih razloga zašto ulazimo u preduzetništvo je sloboda koju pruža. Moj savet preduzetnicama je da iskoriste tu slobodu da stvore sopstvenu formulu i sopstveni put uspeha, jer je to način da svetu pruže nešto originalno. Danas su nam potrebne nove perspektive i načini razmišljanja, više “drugačijeg”, a na još više “istog”.

4. Kada biste imali čarobni štapić, šta biste na prvom mestu promenili, a što bi dovelo do boljitka za vas kao preduzetnicu?

Iz perspektive Kampstera kao startup-a bila nam je veoma potrebna pravna i biznis podrška. To je nešto što startup osnivači u EU zemljama uzimaju zdravo za gotovo, a što je nama, 2017. godine kada je Kampster bio na početku, najviše nedostajalo. Radi se o stvarima koje su specifične za inovativne kompanije i uglavnom su standardizovane budući da postoje ustaljene najbolje prakse. Pre svega mislim na podršku u sferi uređivanja partnerskih odnosa, intelektualne svojine, planiranja fundraising-a i knjigovodstva, i kvalitetne pravne pomoći - jer kad se postavi dobar temelj sve je kasnije lakše.

U međuvremenu su se stvari dosta izmenile i ima napretka na tom polju za nove inovativne kompanije, ali i dalje postoji manjak podrške za scale-upove, odnosno kompanije koje su u fazi brzog rasta. Jedan veoma pozitivan primer u tom smislu je EBRD “Star Venture” program koji preporučujem svim domaćim scaleup kompanijama jer je i nama mnogo značio, pre svega u sferi strateškog razvoja i finansijsko-pravne podrške.

5. Koji koraci su doveli do toga da postanete uspešna preduzetnica?

Kao neko ko je veči deo života u sferi obrazovanja, imala sam tu čast da budem odabrana za Chevening i Clarendon stipendistu, studiram na najboljem svetskom koledžu i doktoriram na Univerzitetu u Oksfordu. Međutim, još kao student, a nešto kasnije i kao univerzitetski predavač, imala sam veoma frustrirajuća iskustva sa onlajn edukacijom. Tu sam kao i mnogi drugi preduzetnici naišla na problem koji me je privukao. U mom slučaju taj problem su bili loše osmišljeni sistemi onlajn edukacije koji prouzrokuju manjak motivacije učenika i na kraju i loše rezultate. Dovoljno govori podatak da samo jedan od 10 polaznika onlajn kurseva, u proseku, u svetu, odsluša upisani kurs do kraja, dok preostalih 9 odustane.

Interesovalo me je da razumem suštinu problematike onlajn edukacije, ali i da shvatim zašto postojeći e-learning sistemi na jednom vrlo fundamentalnom nivou zanemaruju da je učenje višeslojan i društven proces, kao i da motivacija ne zavisi samo od našeg unutrašnjeg motora, već i od konteksta u kojem se proces učenja odvija. Kap koja je prelila čašu, bilo je kada sam tokom doktorskih studija na Oksfordu, kao predavač trebala da organizujem jedan onlajn kurs koristeći tehnologiju za koju sam imala osećaj da je bila kreirana sa ciljem da nam svima učini život težim, a ne lakšim.

Tada se rodila vizija da bi onlajn edukacija mogla da izgleda sasvim drugačije, i to je ojačalo moje samopouzdanje i uverenje da mogu da stvorim jedno novo rešenje i metodologiju učenja koja stavlja čoveka, a ne tehnologiju, u središte. Osetila sam da jednostavno moram to da uradim, da moram tu ideju “da izbacim iz sebe” u svet i to je ono što me je pokrenulo u startu, a što me i dan danas motiviše.