Sa tehnologijom na Ti

Humana strana veštačke inteligencije (nije trik)


Veštačka inteligencija. Digitalna transformacija. Automatizacija. Inovacije. Promene. Brzina, brzina, konzumiranje, brzina.

Ne znam za vas, ali u meni ovi termini izazivaju blagu vrtoglavicu i naznaku straha. Koliko god svesno znam da živim u vreme tehnološke revolucije, u doba koje brže nego ikada čovečanstvu donosi novitete i nesaglediv prostor za razvoj, često mi zapulsira vena na čelu kada ovi termini krenu da me saleću sa svih strana.


Ta tehnološka nit me prati svuda. I sigurna sam da nisam jedina kojoj se na putu od posla do kuće otvori rupa u stomaku kad vidi prazno igralište ispred zgrade, a onda već u liftu listam mreže i ne primetim da sam možda nekom komšiji zalupila vrata ispred nosa. Pronađi razliku?

Ne planiram da pišem o plus i minus stranama tehnologije. Želim samo sa vama (a i sa sobom) da podelim osećaj olakšanja i poverenja u to čuveno tehnološko “sutra” i da ga konzerviram kroz reči, a osetila sam ga upravo čitajući jedan tekst (ljudskom rukom pisan, internetom distribuiran). Taj tekst u istu rečenicu stavlja veštačku inteligenciju i humanizaciju.

Za one koji vole izvorne reči, evo izvornog teksta, bez dalje interpretacije (02: AI will humanize work, not replace it).


Za vas koji biste radije da čujete šta me je utešilo i ohrabrilo, prepričaću vam gledišta Sirila l’Mata, direktora Data Science, Cornerstone, čoveka koji živi AI.

------------------------

“Ne dozvoli da te poremete polarizujuće poruke o veštačkoj inteligenciji. AI nije ništa više od onoga što smo odlučili da napravimo”, kaže mom strahu Siril.


Aha, dakle AI nije nekakva pošast koja proždire ljudima poslove i dehumanizuje poslovno okruženje. AI je mogućnost. Lepo mi je to Siril objasnio:


Veštačkoj inteligenciji treba pristupiti kao tehnološkoj mogućnosti koja zaposlenima oslobađa vreme i pomaže im u donošenju odluka. Zaposleni će stoga biti u mogućnosti da se koncentrišu na druge, „humanije“ zadatke, i upravo u tom segmentu će donositi dodatu vrednost. S jedne strane, moći će da se usredsrede na svoju kreativnost, inovacije i analizu [ovde moje olakšanje raste]; s druge strane, moći će da se posvete ljudskim odnosima i komunikaciji, bilo unutrašnjoj ili spoljnoj [sad sam mirna i energizovana da pišem].”


Na primer, Siril?


“Medicinska sestra će moći da provodi više vremena sa svojim pacijentima. Na ovaj način, AI vraća značenje i smislenost radu, što su osnovni zahtevi mlađih generacija.”


Da se ne lažemo – AI će definitivno masovno uticati (i već utiče) na promene na tržištu rada. Veliki broj ljudi će ostati bez posla, jer će AI preuzeti sve što se preuzeti, tj. automatizovati, može. Ovo će mahom uticati na žene, koje u eri rodne neravnopravnosti na radnim mestima koja je evidentna na globalnom tržištu (što je već druga tema) u najvećoj meri obavljaju poslove administracije, knjigovodstva, korisničke podrške… Ali, opet umiruje Siril, stvarnost će biti daleko od predviđanja nekih teoretičara koji najavljuju ukidanje 30% do 90% trenutnih radnih mesta. Ljudi su daleko od gubljenja svog mesta u biznisu. Razvojem AI rešenja, zaposleni će se okrenuti korisnijim aktivnostima i ciljevima za ispunjavanje karijere”.


Toliko je meni bilo dovoljno da čujem. Nadam se i vama.


Hvala Sirilu.


Izvor: https://magazine.hrcommunity.nl/future-of-hr/ais-potential-for-work-and-hr/


Đurđa Pokrajac, Projektni menadžer u AFA