Snimak vebinara: GenAI & GenZ - Izazovi i prilike upotrebe veštačke inteligencije u obrazovanju
- 8 hours ago
- 2 min read
Kako uspešno uvesti generativnu veštačku inteligenciju u obrazovanje, a da pritom ne ugasimo kritičko mišljenje mladih? Odgovor leži u proaktivnom pristupu i korenitoj promeni načina na koji testiramo znanje Generacije Z. Upravo je ova tema bila u središtu nedavno održanog vebinara posvećenog upotrebi AI u obrazovanju. Događaj je okupio predavače sa fakulteta, stručnjake za inovacije i istraživače, studente koji su analizirali kako veliki jezički modeli (Large Learning Models) menjaju savremeno učenje.
Iz ugla profesora, ali i samih studenata, korišćenje alata kao što su Claude, ChatGPT i Gemini donosi mnogo više od puke primene nove tehnologije – već zahteva pametno upravljanje njome. Iako ovi programi nude trenutne odgovore i obezbeđuju mentorsku podršku u bilo koje doba dana i noći, oni sa sobom nose i ozbiljne psihološke izazove.
Najveća opasnost leži u takozvanom „zombi efektu“, gde gotova i lako dostupna rešenja zamenjuju mentalni napor.
To na duže staze neprimetno podriva samopouzdanje mladih, smanjuje veru u sopstvene sposobnosti i sputava originalnost u izražavanju. Zbog toga je prilagođavanje provere znanja i načina ocenjivanja postalo goruće pitanje. Profesori i obrazovne ustanove polako odustaju od tradicionalnih domaćih zadataka i klasičnih eseja. Umesto toga, akcenat se stavlja na aktivno učešće u učionici, polaganje ispita uživo pod nadzorom i uvođenje inovativnih metoda testiranja.
Fakulteti i škole pomeraju fokus sa same brzine i suvoparnih rezultata na vrednovanje ljudske radoznalosti, samostalnog prosuđivanja i rešavanja problema iz stvarnog života.
Jedna od najvećih prednosti dobro osmišljenog pristupa veštačkoj inteligenciji jeste to što studente uči kritičkom stavu prema tehnologiji.
Nove metode, poput pravljenja posebnih četbotova prilagođenih svakom predmetu koji studentima daju povratne informacije, ili zadataka u kojima se od studenata traži da napišu rad bolji od samog AI šablona, već daju odlične rezultate.
Na ovaj način se Generacija Z priprema za dinamično tržište rada, jer uče da veštačku inteligenciju koriste ne samo da bi brže završili posao, već da bi pomoću nje stigli dalje – kroz precizno postavljanje pitanja i pažljivu proveru podataka.
Ipak, ovako brz prelazak na AI otvara i brojna pitanja. Najveća briga je površnost, jer preterano oslanjanje na veštačku inteligenciju vodi ka plitkom slaganju informacija i gubitku suštinskog, stručnog znanja u određenoj oblasti. Pored toga, tu su i pitanja jednakog digitalnog pristupa za sve, uticaja na mentalno zdravlje, kao i urođene pristrasnosti ili samog vlasništva nad AI modelima.
Zato se generativna AI danas sve manje posmatra kao prečica, a sve više kao pokretač modernijeg, kombinovanog pristupa nastavi. Kada se tehnologija spoji sa mentorstvom, ljudskom energijom i živim primerima iz bogatog iskustva profesora, dobijamo moćan alat koji podstiče samostalno razmišljanje i temeljno sticanje veština.
Na kraju, ova diskusija je potvrdila jednu jednostavnu istinu: tehnologija i slobodan ljudski um ne mogu jedno bez drugog. Kada je vođena kritičkim razmišljanjem, generativna AI uspešno premošćuje taj jaz – preuzima na sebe automatizaciju dosadnih, svakodnevnih zadataka, dok ljudima ostavlja prostor za istinsku originalnost i jedinstven pečat.
Snimak celog vebinara možete pogledati ovde:
