Kako rastuća ekonomija identiteta preoblikuje budućnost rada

Ester Perel tvrdi da lideri koji se prema zaposlenima odnose kao prema ljudima u celosti - a ne samo kao prema radnicima - mogu stvoriti radno okruženje koje zaista funkcioniše

Gotovo pre jedne decenije, primetila sam promenu među temama o kojima su moji pacijenti na psihoterapiji (a posebno oni koji rade u korporacijama) želeli da razgovaraju. U fokusu su uglavnom bile teme iz oblasti moje ekspertize - ljubav, bliskost, neverstvo, komunikacija - ali se kontekst proširio. Reči kao što su poverenje, granice i izdaja dugo su bile rezervisane za razgovore o odnosu klijenata prema sebi, supružniku, porodici ili prijatelju. Čini se da se taj kontekst proširio i počeo da uključuje kolege, direktore, menadžere, zaposlene. Da budem jasna: klijenti su oduvek govorili o raznim temama sa posla. Ali, pojavile su se nove tenzije, ne samo između klijenta i drugih… već́ tenzije unutar samog klijenta. Da li njihov poslodavac brine o njihovom rastu? Da li lojalnost ide u oba smera? Da li se sami osećaju uključeno u vreme kada se priča o inkluziji? I, što je najvažnije, da li rade zarad novca ili zarad smisla? Mogu li da ostvare i jedno i drugo tamo gde su zaposleni - ili na bilo kom drugom mestu?

Ubrzo sam shvatila - uglavnom zahvaljujući pozivima da govorim na događajima tehnoloških i HR kompanija - da se paralelna revolucija dešava i u biznis svetu širom zemlje. Baš kad su korporativni žargoni poput ROI (return of investment) i „hedging one bets“ (razviti više opcija kako bi se izbegli potencijalni gubici) počeli da ulaze u moju terapijsku ordinaciju, moderne reči o mentalnom zdravlju počele su da ulaze u korporativni svet. Sada, 2021. godine u korporativnoj Americi, govorimo o psihološkoj sigurnosti u istom razgovoru kao i o kvartalnim ciljevima prodaje. U gradskoj skupštini su jednako zastupljene teme ljudi, proizvoda, profita, kao i misije kompanija da promene svet. Bez tog presudnog poslednjeg dela, kako bi inače zaposleni znali da je njihov posao važan ili da rade baš na pravom mestu? Budućnost rada je u pronalaženju novih, efikasnih načina za odgovor na ova pitanja - a pitanja se u osnovi odnose na ulogu identiteta i odnosa u poslovanju.

Samoostvarenje, svrha, rast i pripadnost – novi poslovni pokretači

U korporativnoj Americi ljudi više ne rade samo da bi stavili hranu na sto. Pored finansiranja osnovnih potreba, rade zarad samoostvarenja, svrhe i rasta. Očekuju da im poslovi neguju identitet, svrhu i pripadnost - egzistencijalne potrebe koje su se nekada zadovoljavale u domenu verskih i tradicionalnih struktura. Upravo zbog toga mnogi ljudi koji su izgubili posao tokom prošle godine to nisu doživljavali samo kao gubitak prihoda i sigurnosti, već́ i kao gubitak sebe. Ono što radimo često je povezano sa onim što smo. Pandemijska godina nam je pokazala u kolikoj meri je posao ključni deo identiteta. Ali je istovremeno otkrila i koliko je identitet oduvek bio ključni deo američkog poslovnog diskursa – odnosno kako rasa, etnička pripadnost, pol i klasa doprinose tome ko „pripada“, „zaslužuje“ ili napreduje. Budućnost rada zna da misija korporacije da „promeni svet“ ne znači ništa ako rukovodstvo nije spremno da najpre promeni radno okruženje.

U narednim godinama, svaki aspekt relacionih odnosa biće pod mikroskopom. Da bi zadržale talentovane zaposlene, kompanije će morati da pruže mogućnosti za rast i strukture koje pomažu kolegama da pomire niz naizgled oprečnih potreba: novac i svrha posla, autonomija i pripadnost, fleksibilnost i stabilnost. Moj podkast How’s Work? (Kako posao?) govori o sprezi ovih dualnosti, od kojih su neke same po sebi razumljive za mlađe generacije i često vrlo izazovne za njihove menadžere.

Ljudi žele mesto gde mogu lično da rastu i razvijaju se i da istovremeno osećaju pripadnost zajednici. Žele da mogu biti bilo gde, ali da pripadaju. Potrebno im je da njihovi menadžeri prihvate životne činjenice. Roditeljstvo, briga i nega, bolest, gubitak mogu uticati na ponašanje ili dostupnost osobe. A kada se neke udarne, državne vesti objavljuju dok traje poslovni sastanak, žele da lideri priznaju da veliki društveni događaji imaju direktan uticaj na trenutni kapacitet za fokus i produktivnost.

Relaciona inteligencija – šta je to?

Za kompanije to znači obuka menadžera u oblasti relacionih odnosa. Lideri koji se prema zaposlenima ophode kao prema ljudima i pitaju ih - Koji su vaši ciljevi? Kako vam mogu pomoći da ih ispunite? Šta vam otežava rad ovde? - stvoriće budućnost rada koja zaista funkcioniše. Ipak, samo razgovor nije dovoljan (nikada nije ni bio). Ovi razgovori moraju biti redovni, a ishodi potkrepljeni stvarnom akcijom - platom, praćenjem karijere, napredovanjem, ravnopravnošću i trajnim, uticajnim relacionim odnosima među kolegama. O angažovanju i posvećenosti zaposlenih pregovaraće se svuda, a na kompanijama će biti da neguju okruženje u kome zaposleni žele da ostanu i rastu.

Izazov za zaposlene biće da ostanu dovoljno dugo da to iskuse. Ljudi su nekada napuštali brak jer nisu bili srećni; sada odlaze jer bi mogli biti srećniji. Ista promena se dešava u korporativnoj Americi. To znači da mnoga terapeutska pitanja koja postavljam o vezama mogu da se primene na budućnost rada. Kada mi kompanije traže usluge savetovanja, često ih pitam da li je relaciona inteligencija meka ili tvrda veština. Kao odgovor često čujem „Šta je to?“

Takav odgovor je razumljiv. Relaciona inteligencija govori o tome kako se povezujemo sa drugima, kako gradimo poverenje, prevazilazimo izdaju i angažujemo se ili izbegavamo sukobe. Ono što određuje način na koji komuniciramo i izazivamo radoznalost i želju za saradnjom su unutrašnje kompanijske priče, prošla iskustva i korporativna kultura. Za razliku od performansi i produktivnosti, veze je mnogo teže meriti, održavati i popravljati. A kada dođe do sukoba, najlakše je podignuti ruke uvis i relacionu inteligenciju preneti u područje ličnog, a ne profesionalnog.

Ali ono lično postalo je profesionalno. Na početku smo dugog ciklusa u kojem se identitet vrednuje jednako, ako ne i više nego brend. Kompanije i zaposleni koji će uspeti verovatno će prepoznati da su autentičnost, poverenje, empatija, angažman i transparentnost više od poslovnih reči u trendu. To su osobine koje stvaraju smisleno i transformišuće iskustvo oko kojeg će biti organizovano moderno radno okruženje i poslovanje.

Ester Perel, psihoterapeutkinja, autorka i voditeljka podkasta How’s Work? i Where Should We Begin?

Izvor: https://www.fastcompany.com/90635838/how-the-growing-identity-economy-is-reshaping-the-future-of-work