Zašto i kako do više devojčica u STEAM-u?

Tehnologija radikalno menja način na koji živimo, učimo i radimo više nego ikada pre u ljudskoj istoriji- te promene sa sobom nose značajne posledice koje se odražavaju u većoj meri na ženski deo populacije, nego na muški. Neke od razloga obradićemo u ovom tekstu.

Automatizacija procesa, veštačka inteligencija, digitalizacija sve većeg broja zanimanja- sve to drastično menja skup veština i osobina koje jedna osoba treba da poseduje kako bi bila dovoljno kompetentna da obavlja određeni posao, u odnosu na to kako su ti poslovi obavljani pre samo deceniju unazad. Zašto se u preseku novih zanimanja i skupa potrebnih znanja i veština većinski nalaze muškarci, a ne žene?

Do sredine osamdesetih godina, programiranje je bilo čak više percipirano kao žensko zanimanje, s obzirom da su se muškarci više bavili konstrukcijom hardvera. Kada bi napravili mašinu, muškarci bi je prepuštali ženama kako bi one uz njenu pomoć radile različite kalkulacije. Štaviše, te kalkulacije nikada ne bi bile moguće da žene zapravo nisu konstruisale sisteme “računanja”, odnosno srce mašine, što svi danas nazivamo softverom. U tadašnje vreme se softveru nije davalo preterano na značaju, baš iz razloga što ga je mogla kreirati žena - školski primer stereotipizacije koju bi danas teško koji IT stručnjak mogao podržati.

Činjenica je da su žene oduvek bile nadarene za programiranje, jer po svojoj prirodi imaju puno osećaja i mogućnosti za stvaranje šire slike i kao takve su jako dobre u promišljanju o primeni i implementaciji. Tehnologija može rešiti mnoge probleme, ali usput može izazvati niz neželjenih posledica koje žene zbog svoje prirode mogu uočiti korak ili dva unapred.

Pojava prvih PC računara drastično menja stvari. Ovi kompjuteri su počeli da se promovišu kao “igračke” za dečake i tada počinje separacija devojčica i dečaka u kontekstu poznavanja i veštine korišćenja kompjutera. Kako su dečaci od svojih najranijih godina bivali izloženi kompjuterima i video igricama, a devojčice lutkama, posuđu ili nekim drugim netehnološkim igračkama, dečaci su se ranije kompjuterski opismenjavali i počinjali da razumeju tehnologije mnogo više nego devojčice. To predznanje im posle tokom studija daje veliku prednost u odnosu na devojčice. Dodatno, ono što današnjim dečacima “ide na ruku” jeste što oni često imaju muške uzore u tehnološkim poslovima i to u najbliskijem okruženju - imaju tatu, dedu ili komšiju koji se bavi nekim tehnološkim ili inženjerskim poslom, obzirom da su ta zanimanja opšteprihvaćena kao muška. Ono što se dešava na drugoj strani ploče, jeste da devojčice imaju manjak ženskih uzora u nauci, tehnologiji ili inženjerstvu i samim tim ni ne razmišaljaju da bi jednog dana mogle biti programerke ili inženjerke. Svi smo svedoci da u detinjstvu krojimo naše snove shodno onome što gledamo svakodnevno u našem okruženju. Posledično nastaje vrlo primetan “talent gap” kojem danas svi svedočimo kada je reč o dostupnosti žena u tehnološkom svetu.

Iako žene čine više od polovine radne snage u Srbiji, one znatno manje učestvuju u stvaranju vrednosti u današnjoj ekonomiji i kreiranju budućnosti koja se tiče svih nas. Jedan od uzroka ovoga je taj što žene nisu dovoljno relevantne za poslove koji danas kreiraju najveću dodatu vrednost i koji doprinose u najvećoj meri načinu na koji živimo i na koji ćemo tek živeti, zbog toga što su svi ti poslovi zapravo bazirani na tehnologijama. Ovaj disbalans nije dobar ne samo za žene, već za čitavo društvo, jer ekonomija i društvo u celini ne mogu prosperirati dovoljno ukoliko je polovina tog društva izopštena ili marginalizovana u kontekstu navedenog rasta. Pored toga, prisustvujemo i “men-driven“ tehnološkim naprecima koji nisu skrojeni po potrebama svih nas što znači da sve više živimo u svetu koji nije prilagođen ženama.

Na putu ka promeni i podsticanju žena da budu više uključene u inovacije i tehnologije, jedna stvar treba da bude imperativ: viši cilj ne treba biti takmičenje žena sa muškarcima, već treba biti kvalitetna međusobna kolaboracija koja će doprineti većem kvalitetu rada i života svih nas.

Načini za prevazilaženje ovog jaza su raznoliki, međutim ključ leži u ranom obrazovanju i ispravnom usmeravanju dece u prvim godinama života. Obrazovni sistem ima naročitu ulogu u kreiranju sistema koji deli zanimanja na muška i ženska. Učitelji i nastavnici moraju menjati pristup, potiskivati stereotipe i kreirati kvalitetnije okruženje u kom devojčica može biti jednako talentovana i uspešna u oblasti matematike, fizike i tehničkog zanimanja kao i dečak i da zaslužuje jednak nivo podrške i ohrabrivanja u tim oblastima.

Naravno, još veći udeo u usmeravanju dece i pružanju oslonca i primera ide iz kuće, stoga važnu ulogu u osnaživanju devojčica da se bave STEAM zanimanjima imaju roditelji, kao i neposredno okruženje. Jednak tretman muške i ženske dece, darivanje slobode izbora i prioritizacija talenata i aspiracija svog deteta je nešto što bi zasigurno napravilo promenu kod devojčica u njihovom najranijem iskazivanju interesovanja za STEAM-om.

Trebalo bi da postane svejedno da li će neki kod napisati žena ili muškarac kao što je svejedno da li će neki komad odeće da sašije muškarac ili žena. Ono što jeste važno je da znamo za koju namenu će taj kod ili komad odeće posle služiti. Pravo na donošenje takve odluke takođe treba jednako da pripada ženama kao i muškarcima, jer donosioci odluka u velikoj meri kreiraju našu budućnost, a primera radi, samo 24% žena u 2019. godini se nalazilo na seniorskim liderskim pozicijama u IT sektoru. Ukoliko su donosioci odluka većinom muškarci, to znači da se inovacije, tehnologije, pa i čitavo društvo, kreiraju po meri muškaraca.

Na kraju, znamo da se tehnologija mahom koristi za povećanje efikasnosti, ali - da li je efikasnost jedini parameter koji određuje kvalitet našeg života? Verovatno bi se većina složila da nije. U poslednje vreme se sve više postavlja pitanje etičnosti u primeni tehnologija kao što je veštačka inteligencija i tu se otvara jedan veliki prostor za žensku populaciju i ženske principe. Takođe, važno je pomenuti da je značaj kreativnosti vrlo veliki u kontekstu današnjih, a i budućih inovacija i dizajna, čineći da umetnost postane sastavni deo širokog spektra poslova koji oblikuju našu budućnost. Posledično, sve više je u upotrebi izraz STEAM, gde “A” označava umetnost (art), umesto STEM. U toj oblasti takođe leži veliki potencijal žena obzirom da su žene nadarene za stil i estetiku.

Tehnologija je danas neraskidivo povezana sa samim čovekom i po prvi put u istoriji čovečanstva, pored toga što mi razumemo tehnologiju, ta tehnologija može da razume i nas, u značajnoj meri. Kako bi se ta integracija odvijala na jedan human način i kako bi čovek zapravo ostao u fokusu te integracije, žene tu mogu imati značajnu ulogu s obzirom na prirodnu empatiju koju poseduju i emocionalnu inteligenciju.

Pripremila: Ema Lukić, Project Lead u AFA