Vladama bi bile potrebne decenije da spasu životinjske vrste, evo šta svako od nas može da preduzme!
Svedoci smo šestog masovnog izumiranja biljnih i životinjskih vrsta. Međutim, svako od nas ima moć da napravi promenu.
Za većinu Amerikanaca, doprinos smanjenju masovnog izumiranja biljnih i životinjskih vrsta počinje u prednjem dvorištu ! Dugi zeleni travnjaci tradicija su za većinu američkih porodica još iz kolonijalnog doba. Međutim, ovo je loša vest za opstanak biljnih i životinjskih vrsta kojima je neophodno drveće, grmlje i cveće kako bi opstali. Travnate površine su praktično pustinja za njih !
Prema NASA, travnjaci su najveća površina za navodnjavanje u SAD, čak tri puta veća od kukuruznih polja. Naime, potrebno je 35 milijardi litara vode dnevno da bi se travnjaci zalili!
Prema izveštaju Ujedinjenih Nacija o biodiverzitetu, vladama zemalja bi bile potrebne decenije da naprave promene! Međutim, svaki pojedinac može pomoći već sada tako što će upotrebljavati manje vode, sagorevati manje energije, koristiti manje pesticida, te manje putovati na posao, a više raditi od kuće.
Možete podržati na stotine vrsta u vašem dvorištu. Sa samo malo cveća, stvarate prostor za život leptirima, moljcima i ostalim insektima.
UN panel koji je doneo 1500 strana dug izveštaj o gubitku globalnog biodiverziteta tvrdi da je problem zastrašujuć koliko i globalno zagrevanje jer opstanak ljudi zavisi od resursa koje čovečanstvo masovno uništava.
Autori izveštaja savetuju da problemu izumiranja životinjskih vrsta treba posvetiti veću pažnju nego problemu emisije štetnih gasova. Naime, kako bi se kontrolisao godišnji porast globalne temperature za 2 stepena Celzijusa, bilo je potrebno 25 godina pregovora kako bi se postigao klimav sporazum. Za opstanak velikog broja ugroženih vrsta ne preostaje toliko vremena!
U narednih 25 godina na stotine vrsta korala, biljaka i životinja će zauvek nestati sa planete. Više vrsta je suočeno sa uništenjem nego ikada ranije u ljudskoj istoriji. Danas je svetska stopa po kojoj izumiru vrste gotovo stotinu puta veća od prosečne stope u proteklih 10 miliona godina i svake godine raste.
Globalno zagrevanje, zagađenost okeana i preteran ribolov dovode do stvaranja pravih podvodnih pustinja !
„Trećina koralnih grebena, ali i trećina svih ajkula na svetu danas je ozbiljno ugrožena“, rezultati su UN-ovog izveštaja.
Vodeći uzročnici nestanka biljnih i životinjskih vrsta su zagađenje, lov i svetska trgovina koja utiče na uništavanje staništa većine ugroženih vrsta.
Šta bi svako od nas mogao da preduzme?
Za početak, možemo racionalnije koristiti hranu, kupovati manje proizvoda upakovanih u plastičnu ambalažu i podržavati političare i kompanije koji se bore za održivost.
Ponekad se ovi problemi čine toliko velikim da ljudi ne preduzimaju ništa. Potrebne su nam vođe nezavisno od njihovog političkog opredeljenja koje će postaviti zaštitu životne sredine kao prioritet svakog dnevnog reda. Davanje glasa takvim političarima je ključ. Viši porezi za industrije koje u velikoj meri koriste prirodne resurse, a naročito drvnu građu, fosilna goriva i životinje, takođe je važno za usporavanje daljeg uništenja.
„Lako je eksploatisati prirodu. Međutim, mora postojati odgovarajuć trošak za to. Sitne odluke svakog pojedinca su deo rešenja. Toliko je toga što možemo promeniti u sopstvenom ponašanju. Od ređe vožnje automobila, a češće drugih, održivijih načina transporta, pa sve do odbijanja kupovine proizvoda koji sadrže plastiku. Svi mi imamo mogućnost da načinimo promenu.“
Prema izveštaju, plastika u okeanima ubija životinje koje plastične otpatke često mešaju sa hranom. Ptice hrane svoje ptiće komadima plastike, nakon čega oni uginu. Takođe, najmanje tri uginula kita su pronađena nasukana na plaži sa stomacima prepunim plastike.
Zbog resursa neophodnih za uzgoj stoke, kao problem se navodi i preterana konzumacija junećeg mesa. Ali, ogromni resursi neophodni su i u proizvodnji roba koje svakodnevno kupujemo. Na primer, za samo 150 grama hamburgera, potrebno je 1700 litara vode, za kilogram piletine potrebno je 3800 litara vode. Proizvodnja samo jedne pamučne majice zahteva 2300 litara vode !
Naravno da je potrebno da jedemo, ali statistika pokazuje da se u svetu čak trećina hrane koja se kupi – baci. Istraživanja pokazuju da je udeo hrane koja se baci u razvijenim zemljama čak 40 posto!
Močvare i reke koje su stanište ribama i drugim biljnim i životinjskim vrstama masovno se isušuju kako bi podržali potrošnju ljudi, još jedan je rezultat izveštaja. Voda se upotrebljava za sve – od poljoprivredne do industrijske proizvodnje, od proizvodnje hrane, preko papira do čelika.
Još jedan sumoran rezultat istraživanja jeste da je 40 posto vrsta vodozemaca i trećina morskih sisara ugroženo.
U SAD, farme su odgovorne za premeštanje na desetine miliona hektara zemljišta koji su bili stanište insektima. Ne samo da farmeri prskaju otrove kojima ubijaju životinje, oni uklanjaju i divlje prerijsko zemljište koje je dom hiljadama vrsta buba i ptica. Prerija je oaza za stršljene i pčele koje masovno nestaju.
Obezbeđenje malog prostora gde životinje mogu da žive i da se kriju od predatora svakako pomaže.
„ Mali koraci mogu napraviti veliku promenu. Više pešačenja, više vožnje biciklom, više putovanja autobusom i drugim gradskim prevozom, deljenje automobila, rad od kuće… Što manje resursa koristimo, vršimo manji pritisak na prirodu. Zavrnite vodu dok perete zube! Ne morate prati automobil svake nedelje!“ savetuje Robert Votson, britanski hemičar koji je bio na čelu panela koji je doneo UN izveštaj.