AFA
Asocijacija za afirmaciju žena

Gospodar Jovanova 2

11000 Belgrade, Serbia

+381 (0)11 218 0533

office@afa.co.rs

Quick Links

© 2019 created by AFA

Vakcina protiv histerije korona virusa

Pragmatično predavanje o istaknutoj temi, korona virusu, možete čuti od profesora Marcel Salathea, člana WORDL.MINDS-a i šefa digitalne laboratorije za epidemiologiju na Institutu za istraživanja Univerziteta u Luizijani, koji je dostupan putem YouTube live prenosa.

U skoro dva sata predavanja profesor otkriva sve relevantne detalje u vezi sa korona virusom: kako ga treba posmatrati, realni osvrt na statistike, kako se možemo ponašati u društvu, i šta sami možemo uraditi kako bi se širenje virusa svelo na najmanju moguću meru.


Profesor u uvodnom delu razjašnjava pravilnu terminologiju i objašnjava kako se krajem decembra pojavio virus koji su svi prozvali Vuhan virus, zbog toga što se najverovatnije prvi put pojavio u gradu Vuhan u Kini. Dodaje kako je pogrešno nazivati viruse po ljudima ili grupama, jer, na primer, Španska groznica ima jako malo veze sa Španijom, dok najviše ima veze sa tim što su španski mediji puno pisali o tome krajem Prvog Svetskog rata. Tačan naziv virusa koji trenutno hara je SARS-Cov-2, a bolest se zove COVID-19.


Kada infekcija postane bolest, što je trenutno slučaj sa COVID virusom, možemo pričati o ozbiljnosti situacije. Najpreciznije i najviše potvrđene podatke o trenutnoj situaciji sa COVID virusom dobijamo iz Kine gde je 80,9% pacijenata sa blagim i relativno umerenim simptomima a 18,5% je u ozbiljnom ili kritičnom stanju i potrebna im je hospitalizacija. Dobre vesti su da je većina zaraženih u stabilnom stanju, no ipak podatak da je skoro 20% gotovo životno ugroženo, nije zanemarljiv.


Da bismo izračunali smrtnost za bilo koju infekciju treba podeliti broj preminulih pacijenta sa brojem zaraženih i tada dobijamo CFR (Case Fatality Ratio). Postoji više problema sa tačnim izračunavanjem razmere. Prvi je taj što u smrtne slučajeve ne ulaze pacijenti koji su kritičnom stanju, za koje ne znamo da li će preživeti. Dakle brojka je netačna jer prikazuje manji broj nego što će realno biti. Sa druge strane, broj zaraženih takođe nije precizan jer možda postoji veliki broj zaraženih koji još uvek ne pokazuju simptome, što takođe utiče na tačnost podataka. Po poslednjim zvaničnim podacima u Kini je CFR 2, 3%. Podaci se stalno menjaju, ali ohrabrujuće je što imaju tendenciju da se smanjuju. Sa ovim podatkom, za sada, možemo ubaciti COVID virus između sezonskog gripa (<0, 1% CFR) i španske groznize (~4, 5% CFR).


Kineski podaci govore da virus najviše napada starije stanovništvo i ti podaci su relevantni za Evropu, čije stanovništvo je većinski staro, za razliku od demografije Afrike gde je većina stanovništva veoma mlado, što ukazuje da će virus drugačije napasti Afriku.


Još jedan faktor jako utiče na CFR u slučaju ovog virusa – povezanost sa medicinskom istorijom bolesnika zaraženih virusom. Bolesti kao hipertenzija, dijabetes, kardiovaskularne bolesti, hronična respiratorna oboljenja i rak bilo koje vrste snažno utiču na smrtni ishod.


Za COVID virus, za sada, deluje da je period inkubacije između 2-14 dana dok je latentni period nešto kraći, otprilike 5-7 dana. Ovo ukazuje da osobe ne moraju ispoljavati simptome a mogu biti prenosnici zaraze, što dosta otežava suzbijanje virusa i oboljenja.


Virus se najčešće prenosi putem vazduha, respiratornim putem, udisanjem virusa u krugu od 2-3 metra. Takođe može se prenositi i kontaktno, pipanjem istih predmeta koji je prethodno pipala zaražena osoba. Odatle se pokrenuo trend savetovanja za čestim pranjem ruku.


Na konferenciji WHO-a 24. 2. 2020. zvanična izjava je da još uvek nije reč o pandemiji, i da samo korišćenje pojma pandemija dodatno stvara paniku među stanovništvom. Trenutni fokus je na suzbijanju zaraze i eventualnim pripremama za potencijalnu pandemiju. Epidemiolozi se slažu da je COVID poprimio pandemične razmere s obzirom da su otkriveni slučajevi u Japanu, Južnoj Koreji, Iranu, Italiji ali dodatni problem su i takozvane zemlje Trećeg sveta, s obzirom da kod njih zdravstveni sistemi nisu dovoljno razvijeni i pitanje je koliko slučajeva postoji a da nisu primećeni i zabeleženi, te ne ulaze u svetsku statistiku. Trenutno hiljade naučnika radi na otkriću vakcine, i postoji opravdano uverenje da će uskoro naći najdelotvorniju.


Digitalna epidemiologija, u kojoj je profesor vrhunski stručnjak, čiju punu primenu možete videti na sajtu nextstrain.org gde možete pratiti digitalnu analizu korona virusa. Stotine podataka se ubacuju u program kako bi se dobili rezultati na koje se nekada čekalo mesecima, ako ne i godinama, sada su uz pomoć tehnologije dostupni nakon par dana. Uz pomoć machine learning-a pratimo društvene mreže i trendove na njima, pri čemu učimo softver da se ne obazire na pitanja vezana za pranje ruku ili za sapune, nego za relevantnije teme, pitanja na koje ljudi zaista žele da vide odgovore. Machine learning-om možemo shvatiti koji je nivo zabrinutosti ljudi po postovima na društvenim mrežama ali pre toga se moraju obraditi hiljade postova kako bi se postavio sistem. Kada se jednom istrenira algoritam, moći će sam da sakuplja sve relevantne informacije na društvenim mrežama.


Predavanje ovog sjajnog stručnjaka imalo je za cilj da na jednom mestu prikaže sve relevantne podatke o virusu koji je munjevitom brzinom postao najaktuelnija tema. Njegova preporuka je da se ne paniči, kao i da se ne pribojavamo stručnih termina, čijeg značenja nisu najjasnija a kojima smo zatrpani ovih dana u medijima.



Izvori: youtube.com; github.com; crowdbreaks.com;