Spavanje duže od 6,5 sati noću utiče na gubitak kognitivnih sposobnosti
Dobar san je važan iz više razloga. Pomaže našem telu da se popravi i funkcioniše kako bi trebalo, a povezan je sa boljim mentalnim zdravljem i manjim rizikom od mnogih zdravstvenih stanja – uključujući bolesti srca i dijabetes. Takođe se pokazalo da je nedovoljan san povezan sa redukcijom kognitivnih sposobnosti i stanjima kao što je Alchajmerova bolest.
Istraživački tim Medicinskog fakulteta Univerziteta u Vašingtonu želeo je da istraži koliko je san povezan sa kognitivnim oštećenjem tokom vremena. Da bi to uradili, posmatrali su u proseku 100 starijih odraslih osoba od sredine do kasnih 70-ih i pratili ih između četiri i pet godina. U vreme njihovog istraživanja, 88 osoba nije pokazivalo nikakve znake demencije, dok je 12 pokazivalo znake kognitivnog oštećenja (jedna sa blagom demencijom i 11 sa stadijumom preddemencije blagog kognitivnog oštećenja).
Tokom čitave studije, od učesnika je zatraženo da izvrše niz uobičajenih kognitivnih i neuropsiholoških testova kako bi potražili znake kognitivnog pada ili demencije. Njihovi rezultati ovih testova su zatim kombinovani u jedan rezultat, nazvan pretklinički Alchajmerov kognitivni kompozit (PACC) rezultat. Što je rezultat veći, to je njihova spoznaja bila bolja tokom vremena. San je meren pomoću uređaja za encefalografiju sa jednom elektrodom (EEG), koji su učesnici nosili na čelu dok su spavali, ukupno između četiri do šest noći. Ovo je urađeno jednom, tri godine nakon što su ljudi prvi put završili svoje godišnje kognitivne testove. Ovaj EEG je omogućio istraživačima da precizno izmere moždanu aktivnost, koja bi im rekla da li je neko spavao ili ne (i koliko dugo) i koliko je taj san bio miran.
Iako je san meren samo u jednom periodu tokom studije, ovo je istraživačkom timu ipak dalo dobar pokazatelj normalnih navika učesnika u spavanju. Dok korišćenje EEG-a za merenje moždane aktivnosti može donekle ometati spavanje prve noći, pošto se ljudi navikavaju na opremu, san ima tendenciju da se vrati u normalu već sledeće noći. To znači da kada se spavanje prati od druge noći pa nadalje, to je dobar prikaz normalnih navika osobe u spavanju.
Istraživači su takođe uzeli u obzir druge faktore koji mogu uticati na kognitivni pad - uključujući starost, genetiku i da li je osoba imala znake proteina beta-amiloida ili taua, koji su oboje povezani sa demencijom.
Sve u svemu, istraživači su otkrili da je spavanje manje od 4,5 sati i više od 6,5 sati noću - uz loš san - povezano sa kognitivnim padom tokom vremena. Zanimljivo je da je uticaj trajanja sna na kognitivne funkcije bio sličan uticaju starosti, što je najveći faktor rizika za razvoj kognitivnog oštećenja.
Iz prethodnih istraživanja znamo da je nedostatak sna povezan sa kognitivnim padom. Na primer, jedna studija je pokazala da ljudi koji su prijavili poremećaje sna, kao što su nesanica ili prekomerna dnevna pospanost, imaju veći rizik od razvoja demencije. Druga istraživanja su pokazala da ljudi koji imaju kratko vreme spavanja imaju veći nivo beta-amiloida u mozgu – koji se obično nalazi u mozgu ljudi koji imaju Alchajmerovu bolest.
Istraživači ne znaju sa sigurnošću zašto je nedostatak sna povezan sa kognitivnim oštećenjem. Jedna od teorija govori da san pomaže našem mozgu da izbaci štetne proteine koji se nakupljaju tokom dana. Ali, manje je jasno zašto je dug san povezan sa gubitkom kognitivnih sposobnosti. U suštini, ne možemo isključiti da učesnici koji su spavali duže od 6,5 sati svake noći možda već nisu imali već postojeće kognitivne probleme promena u mozgu koje ukazuju na demenciju koje nisu otkrivene na testovima. I iako su istraživači bili oprezni da se prilagode faktorima povezanim sa demencijom, oni koji duže spavaju možda su imali i druga stanja koja su mogla doprineti njihovom kognitivnom padu, a koja nisu uzeta u obzir. Na primer, loše zdravlje, socioekonomski status ili nivo fizičke aktivnosti. Svi ovi faktori zajedno mogu objasniti zašto je duži san bio povezan sa kognitivnim oštećenjem.
Postoji mnogo faktora koji mogu uticati i na kvalitet našeg sna i na to da li doživljavamo kognitivni pad. Iako se neki faktori ne mogu sprečiti (kao što je genetska predispozicija), postoji mnogo stvari koje možemo da uradimo pored dobrog sna kako bismo smanjili verovatnoću razvoja demencije – kao što je vežbanje i zdrava ishrana. Ali, dok istraživači ove studije sugerišu da postoji optimalno trajanje sna - između 4,5 i 6,5 sati svake noći - malo je verovatno da će povremeno ležanje tokom vikenda naškoditi vašem mozgu.
Izvor: https://theconversation.com/sleeping-longer-than-6-5-hours-a-night-associated-with-cognitive-decline-according-to-research-whats-really-going-on-here-170989