Sažetak i početak naše talent priče

Radite (ili biste voleli da radite) u organizaciji koja teži da bude sinonim za uspeh?

Onda se sigurno na dnevnom nivou pitate kako da na optimalan način razvijate zaposlene i kreirate takvu radnu sredinu koja će svakom pojedincu omogućiti da ostvari maksimum svojih potencijala.

Ako tom pitanju dodamo ubrzanje koje donosi industrijska revolucija 4.0, nižu se nove teme – kako privući i zadržati najbolje talente u kompanijama, kako uopšte prepoznati talenat i adekvatno ga razvijati, kako unaprediti obrazovni sistem i omogućiti jače spone između fakulteta i privrede, kako obezbediti veštine koje garantuju uspešno poslovanje ne samo danas, nego i kroz 5 ili 10 godina…

Tajnog recepta nema, a kada bi ga neko osmislio, taj bi bio bogat čovek, podsetila nas je Sonja Bunčić, talent menadžerka kompanije Levi9, na nedavno održanom AFA Talent Development Forumu. Recepte kreiramo sami, konstantno osluškujući potrebe zaposlenih. Ti recepti nisu fiksirani, već se agilno menjaju i rastu zajedno sa zaposlenima i kompanijom.

AFA je 10. juna organizovala prvi Talent Development Forum upravo sa idejom razmene razvojnih recepata. Okupljeni oko teme razvoja talenata (a samim tim i razvoja privrede, ekonomije, obrazovanja, društva uopšte), svedočili smo fuziji ideja, izazova i perspektiva i čuli uvide iskusnih i uspešnih pojedinaca iz sveta biznisa, obrazovnih i državnih institucija, kao i dragocena viđenja mladih talenata. Iako u jednom danu ne može da se uradi mnogo, sreli smo se. I zajedno postavili temelje bavljenja krucijalno važnom temom.

Izdvajamo deo uvida i razmena, da podsetimo, usmerimo. I ohrabrimo.

Talenat je prisutan

Srbija sigurno spada u gornju polovinu svetskih talentovanih nacija i samo je pitanje kako mi taj potencijal koristimo, istakao je izvršni direktor u Buck lightingu, Darko Budeč. Talenata nam ne manjka, najveći je izazov kreirati im ambijent za razvoj, interno i eksterno.

Statistike pokazuju da kompanije trenutno koriste samo 50% intelektualnih kapaciteta svojih zaposlenih. A ako biste pitali lidere kompanija kako stoje sa zaposlenima, verovatno bi vam rekli da nema dovoljno valjanih radnika, a posla je previše… Mi zapravo ne iskorišćavamo pun potencijal zaposlenih.

Isto važi i za talente tokom školovanja.

Talenti leže u gotovo svakom detetu, ali nažalost, mehanizmi u školi favorizuju fotografsko znanje u većini predmeta, i ako želite da podstičete kreativno razmišljanje, to je u konfliktu sa školskim gradivom, ističe Vigor Majić, bivši direktor „Petnice“.

Koji su nam koraci za delovanje?

U sferi poslovanja, ono najznačajnije što donosi industrijska revolucija 4.0 je celoživotno učenje (treninzi, koučing, razvojne edukacije, reskilling), podseća Gordana Panajotović, HR direktorka u Comtrade System Integration. Da reskilling i interni razvoj zaposlenih već uveliko daju rezultate, svedoči podatak da se u kompaniji NCR čak 80% novih pozicija u kompaniji popunjava kroz interne konkurse, rekla je Bojana Vasiljević, izvršna direktorka ljudskih resursa za istoču Evropu.

Najznačajniji zadatak postaje people menadžment – kako razvijati ljude koji su agilni, lako prilagodljvi. Značajna olakšica poslodavcima i zaposlenima je činjenica da je učenje lako dostupno bilo kad i bilo gde (e-learning, mikrokursevi, mogućnost praćenja trendova i programa učenja širom sveta). Istovremeno, ne treba zanemariti značaj lične komunikacije i individualne podrške zaposlenima na različitim menadžerskim nivoima kroz koučing, umrežavanje, deljenje znanja. Upravo ovakav vid razmena bio je osnovna podrška HR zajednici u eri promena pojačanih pandemijom, istakla je Ivana Karanović, Head of L&D u Karanović&Partners i predsedavajuća AmCham HR Foruma.

Kada govorimo o kreiranju podržavajuće sredine za razvoj talenata tokom obrazovanja, prostora za rad je mnogo. Potrebno je obučiti i ohrabriti nastavnike da prihvataju i vide različitost i da je neguju. „Tu se ne radi o obuci nastavnika, već o ličnosti nastavnika i manjku slobode koju im treba dati kako bi se otvorio prostor za otkrivanje potencijala“, podseća Vigor Majić.

Važno je okrenuti fokus ka razvoju kritičkog mišljenja, istraživačkog duha, radoznalnosti. Mlade ljude treba učiti da usvajaju znanja, selektuju znanja, odvajaju bitno od nebitnog. Um je iznad tehnološkog razvoja i za budućnost je važno naučiti decu da misle, istakla je Gabrijela Grujić Garić, pomoćnica ministra prosvete i kreatorka nacionalnog programa za dualno i preduzetničko obrazovanje.

Privreda i obrazovni sistem u konstantnoj sprezi

Bilo da govorimo o biznisu, studijama ili ranom obrazovanju, najvažnije je negovati i motivisati kritičko razmišljanje kod mladih, njihovu agilnost, gurati hrabrija rešenja. I to ne individualno, već u sprezi sa drugima – sa natprosečnim pojedincima, institutima, fakultetima… Znanje treba umnožavati i deliti. Sve to treba da bude uvezano sa prosvetom a onaj ko ne bude ulagao u obrazovanje uvek će biti nečiji podređeni, naglasio je Darko Budeč.

Okupljeni univerzitetski profesori složili su se da je obrazovni sistem u Srbiji poprilično rigidno definisan. Takav sistem štiti ljude specifičnih interesa koji ne žele ništa da menjaju zato što im tako odgovara, a za podržavanje kreativnosti kod talenata i uvođenje inovacija u programe potrebno je uložiti dodatnu energiju, biti otvoren, rizikovati, istakao je Branko Urošević, redovni profesor i rukovodilac MCF (Master in Computational Finance) programa na Računarskom fakultetu. A promena je neophodna. Kurikulumi fakultetskih programa moraju biti elastični, propustljivi, u kontaktu sa privredom i trendovima, u sprezi sa praksom. Milan Nedeljković, dekan FEFA, podcrtao je da na univerzitetima treba stvarati ljude koji mogu lako da daju doprinos u poslovnom svetu, ali i postavio dobro pitanje da li trenutno obrazovanje prilagođavamo trenutnoj strukturi privrede ili željenoj strukturi privrede.

Glas mladih

A šta nam kažu mladi? Sudeći po stavovima perspektivnih i darovitih studenata Univerziteta u Beogradu, Nišu, ali i naših studenata Oksforda, Queen Mary Univerziteta u Londonu, imali smo prilike da se uverimo da je ulaganje u talente temelj i osnov razvoja. Mladi biraju kompanije koje ulažu u njihovo znanje, što je potvrdilo i istraživanje koje je AFA sprovela u okviru talent inicijative.

AFA Talent Development Forum omogućio je kompanijama, profesorima i studentima da zajedno diskutuju o razvoju i o načinima sticanja praktičnog znanja i veština. Jelena Galić, CEO Aik banke, otvorila je temu značaja sistemskog bavljenja praksama, a ne sprovođenjem praksi pro forme. Stručne prakse i jake spone privrede i univerziteta su odličan put ka sticanju veština, ali moraju biti smislene, sistematski osmišljene, organizovane, uz punu posvećenost mentora i osluškivanje potreba mladih.

Kako razvijati prilagodljive talente i koje su to veštine za budućnost?

Ključni sastojak je multidisciplinarnost. Mlade treba podržati da iskustveno uče kroz realne projekte, studije slučaja i poslovne izazove različitih industrija i tržišta. Iskustveno učenje je platforma za profesionalno i lično sazrevanje, ali je neophodno mentorstvo i konstantan fidbek, ističe Vesna Damnjanović, profesorka FON-a i osnivačica Case Study Club-a.

Dakle, ne plašite se da razvijate zaposlene i delite znanja. Ne oklevajte da talente konstantno izlažete sve višim zahtevima, ali u podržavajućoj sredini u kojoj je učenje na greškama uz konstruktivan fidbek deo svakodnevice.

A vi talenti, budite radoznali, adaptilni i otporni na promene. Živite u poprilično nepredvidivom svetu i jedino će vam ovakav stav pomoći da pronađete svoj put, mladima je poručila Sara del Fabro, CEO IKEA za Jugoistočnu Evropu.

Sprint ili maraton?

Činjenica je da je brzina razvoja brža nego što uspevamo da isplaniramo čemu nam tehnološka dostignuća sve mogu služiti. Ne treba ostajati bez daha u sprintu sa tehnologijom. Ono na šta se treba osloniti je kritičko i analitičko mišljenje i growth mindset. Prilagoljivost i agilnost dolaze kao logičan nastavak. A da bi bili prilagodljivi i spremni na konstantan razvoj, ljudi moraju biti osnaženi, uvaženi, ugledani.

Najbolje kompanije čuju svoje zaposlene

Da osluškivanje potreba zaposlenih nije samo LinkedIn trend, već stvarnost, uverila nas je Ana Stojanović, HR direktorka Tektronixa. „Well-being i holistički pristup poslu jesu važni novim generacijama zaposlenih, ali to za svakog znači nešto drugo – neko želi da radi odakle hoće i kad hoće, neko želi da bude u kancelariji sa svojim timom, neko želi mogućnost da dovede dete ili kućnog ljubimca na posao, neko želi da se usavršava i uči nešto novo… Holistički pristup znači različite stvari različitim ljudima. Kompanije koje su najbolje su kompanije koje slušaju svoje radnike, često rade ankete o zadovoljstvu i potrebama zaposlenih i eksperimentišu sa novim stvarima.“

Suma summarum

Da sumiramo, za sve nas koji smo zaraženi brzinom življenja i najbolje konzumiramo kada su zaključci sažeti:

Top 10 lista ključnih termina prvog AFA Talent Development Foruma:

1. Multidisciplinarnost

2. Kritičko mišljenje

3. Radoznalost

4. Growth mindset

5. Agilnost

6. Adaptilnost

7. Kreativnost

8. Smislene prakse

9. Posvećeno mentorstvo

10. Holistički pristup zaposlenima

Sledi akcioni plan i delovanje svakog od nas. Pridružite se AFA Talent development inicijativi kako bismo udruženim snagama radili na razvoju talenata i obezbedili sigurniju budućnost.

Zaključke i ključne uvide sa Foruma pripremila Đurđa Pokrajac, AFA projekt menadžerka.