Saradnja na globalnom nivou je snažnija nego ikad pre

Krajem juna, ukazujući na različite odgovore na krizu COVID-19, generalni sekretar UN-a Antonio Guteres upozorio je “da postoji potpuna neusklađenost zemalja”. Neki su čak, oslanjajući se na primere iz istorije upoređilvali globalnu potragu za vakcinom COVID-19 sa “svemirskom trkom” između Sjedinjenih Država i Sovjetskog Saveza, gde je svaka strana želela da pobedi, makar i na štetu druge.

Nažalost, ne bi trebalo da bude iznenađenje što koronavirus pokazuje nedostatak globalne saradnje, pa čak i što je stvorila novo polje za takmičenje.


Ali virus takođe može poslužiti za resetovanje takmičarskih instinkta podsećajući globalne aktere da je koordinacija ključ za napredovanje ne samo zajedničkih prioriteta, već i sopstvenih interesa. Kako je to objasnio Borge Brende, predsednik Svetskog ekonomskog foruma “Pandemija je pogodila ionako neuređen svet – onaj u kojem su se dešavali duboki pomaci moći i koji su uzrokovali da takmičarski nagoni pređu u kooperativni način razmišljanja.”


Ekonomski sistem je možda najbolji primer kako se nesklad povećavao pre izbijanja koronavirusa. Između 1990. i 2015. godine, ekstremno siromaštvo je opalo sa blizu 40% globalnog stanovništva na 10%. Ovaj rezultat je u velikoj meri bio moguć zbog više integrisane globalne ekonomije i globalnih lanaca vrednosti - efekta komparativnih prednosti između zemalja na delu.


No ipak, ovaj sistem za unapređenje zajedničkog prosperiteta je poslednjih godina korišćen kao mehanizam za izricanje kazne suparnicima. Krajem 2019. godine Međunarodni monetarni fond je upozorio da će povećane trgovinske tenzije povući ekonomski rast od oko 700 milijardi dolara u 2020. godini.


Slično povećanje tenzija se uvidelo u oblasti tehnologije. Nakon godina u kojima su Sjedinjene Države i Kina uspešno sarađivale u oblastima nauke i tehnologije, otpočela je svojevrsna „tehnološka trka“. Ova konkurentnost je na visokog nivoa – broj korisnika interneta porastao je sa 1,6 milijardi tokom finansijske krize 2008. na 4,1 milijardu danas. I veštačka inteligencija bi mogla povećati ekonomski rast za čak 30 posto tokom narednih 15 godina u onim zemljama koje savladavaju tehnologiju. Zbog toga postoji osećaj da je kontrola - a ne saradnja, put ka materijalnom i geopolitičkom dobitku.


U današnjem polarizovanom svetu, mnogi su ukazali na koordinaciju koja se dogodila nakon finansijske krize 2008. kao primer kada se suprotne strane ujedinjuju kako bi se rešili zajednički i hitni izazovi. Samo nekoliko nedelja nakon propasti Lehman Brothersa, centralne banke širom sveta koordinirale su u smanjenju kamatnih stopa. Ubrzo nakon toga, članovi G20 sastali su se u Vašingtonu i izdali zajedničku izjavu da su „odlučni da poboljšaju saradnju i zajedno rade na obnovi globalnog rasta i postizanju potrebnih reformi u svetskim finansijskim sistemima“.


Ključna lekcija iz finansijske krize 2008. bila je ta da koordinacija ne potiče od nesebičnosti inače suprotnih strana, već upravo zato što je bilo u interesu svake strane da rade zajedno. Globalna ekonomija je bila toliko međusobno povezana da je finansijska kriza u jednoj zemlji pogodila tržišta ne samo u drugoj, već i u svim onim širom sveta.


Danas je svet još više povezan nego pre 12 godina. Efekti koronavirusa to jasno govore. Uvidelo se da koronavirus ne poštuje ni jednu državnu granicu, ni emisije gasova staklene bašte, niti ekonomske izazove. Samo koordinisanim delovanjem, svet će se moći izvući iz recesije dublje od očekivane, kako je to predvideo Međunarodni monetarni fond.


Ovaj trenutak krize može poslužiti kao sjajan podsetnik liderima da je globalna koordinacija u stvari u nacionalnom interesu svake zemlje. Dok su kombinovane stimulativne mere vredne 9 hiljada milijardi dolara koje vlade G20 ubacuju u njihove ekonomije od vitalnog značaja za oporavak svake zemlje, OECD je rekao da ne samo da će koordinacija među zemljama učiniti stimulativne mere „znatno efikasnijima“, već bi „nekoordinisano ili jednostrano delovanje pogoršati ukupne socijalne i ekonomske troškove ”.


Stvaranjem pozitivnih ishoda u neposrednom roku i usklađivanje odgovora na ekonomsku krizu moglo bi poslužiti kao iskra koja resetuje globalna rivalstva i vodi ka dugoročnoj saradnji.


Izvor: weforum.org

AFA
Asocijacija za afirmaciju žena

Gospodar Jovanova 2

11000 Belgrade, Serbia

+381 (0)11 218 0533

office@afa.co.rs

Quick Links

© 2019 created by AFA

  • LinkedIn - White Circle
  • White Facebook Icon
  • White Instagram Icon
  • YouTube - White Circle
  • Twitter - White Circle