top of page

Rodna analiza programa Fonda za inovacionu delatnost

Rodna analiza je kritičko preispitivanje toga kako razlike u rodnim ulogama, aktivnostima, potrebama, mogućnostima i pravima utiču na muškarce, žene, devojčice i dečake u određenoj situaciji ili kontekstu. Rodna analiza ispituje odnose između žena i muškaraca i njihov pristup resursima i njihovu kontrolu i ograničenja sa kojima se oni međusobno suočavaju. Glavni cilj rodne analize je da se obezbedi da se nepravde i rodno zasnovane neravnopravnosti intervencijama ne pogoršaju, i da se, tamo gde je moguće, promoviše veća ravnopravnost i pravda u rodnim odnosima.

U cilju identifikovanja rodnih jazova u podršci inovacijama i preduzetništvu, kao i razvijanja rodno odgovornih programa podrške, ove nedelje sa vama delimo rodnu analizu programa Fonda za inovacionu delatnost.

Izveštaj je pripremila Nacionalna alijansa za lokalni razvoj (NALED) u okviru projekta "Ključni koraci ka rodnoj ravnopravnosti" koji sprovodi UN Women uz finansijsku podršku Evropske unije.

Budući da Fond za inovacionu delatnost teži jačanju uspešnog učešća Srbije u globalnoj ekonomiji znanja i doprinosi sveukupnom razvoju inovacija kroz različite finansijske instrumente, ova analiza procenjuje efekat odabranih programa Fonda na rodnu ravnopravnost.

Koncept rodnih pitanja i inovacija tek je nedavno privukao širu zainteresovanost među istraživačima u oblasti preduzetništva. Dok su žene i muškarci podjednako sposobni za obrazovna dostignuća i praktičnu primenu znanja, kao i za stvaranje novog znanja, često se doprinos žena ne uzima u obzir u konačnim rezultatima. Na primer, u 2016. godini, više žena (57%) nego muškaraca (43%) su dobile doktorska zvanje u Srbiji. Žene takođe čine većinu u mnogim akademskim oblastima – međutim, muškarci su više zastuplјeni u inženjerstvu, proizvodnji i građevinarstvu (57%) i uslugama (69%).

Koju dodatnu vrednost Fond za inovacionu delatnost donosi privredi?

Fond je jedina ustanova čiji je primarni zadatak da podrži inovacije u malim i srednjim preduzećima, komercijalizaciju istraživanja, jače veze između istraživačke zajednice i preduzetništva i spremnost preduzeća za investicije.


On igra veoma važnu ulogu u podržavanju evolucije inovacionog ekosistema u Srbiji. Takođe, doprinosi vidlјivosti inovacija i podizanju svesti zainteresovanih strana kroz sistematsko informisanje i edukativne događaje za zainteresovane strane na nivou preduzeća i institucija.


Kroz svoj rad, Fond gradi nova znanja i nove odnose sa zainteresovanim stranama i pruža usluge poslovne podrške koje nisu dostupne na drugim mestima.

Kroz svoje operativne procedure, Fond podiže lestvicu za srpske kompanije stvarajući im priliku da osete ukus globalne konkurentnosti. Fond preuzima vodeću ulogu u upravljanju u Srbiji proceduralno najnaprednijom selekcijoma koja se zasniva na vrednostima.


Glavni nalazi analize

Grantovi Fonda za inovacionu delatnost su rodno slepi. Značajne razlike u broju prijava i posebno broju korisnika bespovratne pomoći između preduzeća u vlasništvu žena i muškaraca se ignorišu. Ovaj pristup doveo je do razlike u pristupu finansijama za žene i muškarce u iznosu od 7 miliona eura.

Polazeći od rodno slepe strategije, Fond deluje u okviru rodno slepih procedura i bez redovnog pristupa rodno osetlјivim podacima. Ovo je mehanizam rodnog slepila koji sam sebe hrani koji treba zaustaviti da bi se desile neophodne promene. To znači da nije dovolјno uvesti jednu malu promenu kako bi se formalno rešilo pitanje rodnih nejednakosti. Umesto toga, potreban je sveobuhvatan pristup koji je lako sprovesti.

Potrebno je sprovesti svrsishodne akcije sa ciljem prevazilaženja rodnih jazova kroz kombinaciju uvođenja rodne ravnopravnosti u strategije i politike u oblasti inovacija, posebne mere za postizanje rodne ravnopravnosti u procesu donošenja odluka u ekonomskom razvoju i inovacionom sistemu. Takođe neophodne su i posebne mere koje ženama obezbeđuju pristup resursima i znanju, kao i širenje opsega inovacija na socijalne inovacije i sektore u kojima su žene zastuplјenije.

Programi Fonda spadaju u grupu mnogih programa subvencionisanja preduzeća u Srbiji koji diskvalifikuju samostalne radnje - preduzetnike na osnovu toga što kandidati moraju biti pravna lica. U praksi, to se svodi na diskvalifikaciju jednog dela mikro-prduzeća sa nadprosečnim učešćem žena kao vlasnica.

Ako je udeo kompanija u vlasništvu žena koje su dobile bespovratnu pomoć u ukupnom broju korisnika manji od udela preduzeća u vlasništvu žena u srpskoj privredi ukupno, onda će program verovatno smanjiti učešće žena u privredi.

Koliko god da su važni brojevi, rodna ravnopravnost u inovacijama se ne sme svesti na broj žena i muškaraca. Sve više se širom sveta spoznaje da postojeći trendovi neće rezultirati postizanjem cilјeva održivog razvoja, već se uočava rastuća rodna digitalna podela. Istovremeno, inovacije i tehnologije pružaju prilike bez presedana da se prekine izolacija, stvore ekonomije obima i promene društvene norme kako bi se prevazišla rodna digitalna podela i ubrzalo postizanje cilјeva održivog razvoja i rodne ravnopravnosti, i da je „inovacija sa svrhom“ takođe potrebna.

Budući da žene čine trećinu sektora MMSP u Srbiji i zbog toga što njihov udeo na tržištu raste, važno je razumeti prirodu i implikacije ovog rasta. Rodna statistika postaje posebno relevantna kada se država upliće u tržište sa idejom da će pogurati stvaru u pravom smeru - prema sektorima i proizvodima s većom dodatnom vrednošću kroz podršku preduzećima u pripremi za konceptualizaciju i / ili komercijalizaciju proizvoda i usluga.

Javna sredstva se ulažu u jačanje inovacionog potencijala, kako bi se ostvarile koristi za društvo, a ne samo za pojedinačna preduzeća. Međutim, ako su ti resursi neproporcionalno usmereni prema jednoj polovini stanovništva, širi cilјevi dobrobiti i jednakosti ostaju neostvareni i javni resursi su, u stvari, uloženi u stvaranje ili produblјivanje rodnog jaza. Ako se ovo ne shvati ozbiljno, te razlike imaju tendenciju da rastu i stvaraju linije buduće rodne podele koja proističe iz sadašnjih ulaganja. Stoga je važno da država pažlјivo razmotri šta želi da postigne kroz podršku inovacijama, jer vrsta i obim preduzetničkih i inovativnih aktivnosti koje preduzimaju žene i muškarci zavise u određenoj meri od institucionalnog konteksta i od signala koje primaju, između ostalog, kroz obrasce finansiranja.



Izvor: UN Women Srbija

Comments


bottom of page