Položaj žena na selu u Srbiji

"Izveštaj o položaju žena na selu u Srbiji" koju je uz podršku UN WOMEN pripremila Kosana Beker zajedno sa Radmilom Gujaničić, Ružom Rudić Vranić, Zorom Ćelović, Radmilom Nešić i Gordanom Simonović Veljković, statistički prikazuje položaj žena na selima, njihov ekonomski status, odnos prema obrazovanju i usavršavanju. Izveštaj takođe navodi preporuke i moguća rešenja problema sa kojima se svakodnevno susreću mlade, starije i radno aktivne žene na selu.

Zapravo, Srbija i dalje predstavlja pretežno patrijarhalno i tradicionalno društvo, što direktno utiče na ostvarivanje rodne ravnopravnosti. Žene su još uvek diskriminisane u svim sferama javnog i privatnog života, a u posebno su lošem položaju višestruko diskriminisane žene sa sela. Žene koje žive u seoskim područjima ne učestvuju ravnopravno na pozicijama vlasti i u donošenju odluka na svim nivoima, i nemaju adekvatan pristup zdravstvu, obrazovanju, socijalnim i drugim uslugama, finansijskim i ostalim sredstvima. Kućni poslovi i briga o deci gotovo su isključivo poslovi kojima se bave žene, uz intenzivni rad u poljoprivredi, dok u organizaciji gazdinstva uglavnom imaju ograničeni pristup prihodima, imovini i odlučivanju.

Pri ostvarivanju svojih prava žene sa sela se suočavaju sa brojnim preprekama i često su obespravljene usled društvenih i kulturnih normi, zbog zakona koji su rodno neutralni i ne prepoznaju rodno specifične potrebe i razlike, nesaradnje različitih javnih sektora, nepristupačnosti usluga, kao i nedovoljne obaveštenosti o sopstvenim pravima. Pored toga, u Srbiji manjka adekvatne podrške razvoju ženskog preduzetništva.

U izveštaju CEDAW komitetu navedene su i određene aktivnosti za poboljšanje položaja seoskih žena: javne kampanje sa ciljem promene patrijarhalnih vrednosti (informisanje žena o njihovim pravima i mehanizmima zaštite, podizanje svesti žena o važnosti vlasništva nad zemljom i nekretninama koje su zajednički stečene, ekonomski doprinos porodičnoj imovini kroz poslove u domaćinstvu); osnaživanje žena iz ruralnih područja da se udružuju i osnivaju udruženja i zadruge (na način da se poveća zaposlenost žena sa sela i broj ženskih zadruga, udruženja i novoosnovanih poljoprivrednih gazdinstava); i razvijanje programa stimulativnih fondova za podršku ženskom turizmu i razvoj ženskog preduzetništva u vezi sa seoskim turizmom.

CEDAW komitet je preporučio obezbeđivanje nesmetanog pristupa adekvatnom životnom standardu i zapošljavanju za žene sa sela kao i preduzmanje neophodnih mera za iskorenjivanje stereotipa u vezi sa ulogom žena u seoskim područjima.

Osnaživanje žena na selu

Žene čine veći procenat nepismene i kompjuterski nepismene populacije u odnosu na muškarce u svim starosnim grupama, a razlike su još izraženije između gradskih i seoskih sredina. Slična situacija je i sa nivoom obrazovanja, jer takođe postoje značajne razlike između gradskog i seoskog stanovništva, a u najgorem položaju su žene sa sela, koje su najmanje obrazovane i u odnosu na druge žene i u odnosu na muškarce sa sela.

Digitalno obrazovanje ženskog stanovništva u Srbiji preduslov je za ravnopravno učešće žena u inovacijama, a razvoj ekonomije zasnovan na znanju rešio bi prvi izazov: neadekvatnu domaću institucionalnu podršku i regulatorni okvir za podršku inovativnim inicijativama pojedinaca, organizacija i preduzeća.

Srbiji nedostaju ženski talenti i postoji potreba da se poveća učešće žena na tržištu rada što je neophodna komponenta za povećanje životnog standarda i poboljšanje ekonomije i društva. Takođe, žene u Srbiji imaju ograničene ili zastarele digitalne veštine i ne samo da nisu u stanju da budu jednako uključene u stvaranje buduće civilizacije, već čak ne mogu ni da aktivno participiraju u digitalnoj ekonomiji i društvu. Šira posledica ove činjenice direktno utiče na buduće generacije u pogledu obrazovanja i budućih poslova, imajući u vidu motiv postignuća i pozitivnu korelaciju između nivoa obrazovanja majki i dece.

U razvoju ekonomije zasnovanom na inovacijama neophodno je aktivno učešće čitave populacije kako bi budućnost bila skrojena po potrebama svih nas. Međutim, iako žene predstavljaju više od polovine ukupne populacije u Srbiji (stopa aktivnosti među radno sposobnim ženama je 60,6%), dok istovremeno one imaju ograničene mogućnosti pristupa i učešća u ekonomiji zasnovanoj na inovacijama, jer je 54% njih u osnovi digitalno nepismeno.

Prema istraživanju Republičkog zavoda za statistiku (RZS) više od 80 % domaćinstava poseduje internet priključak, i 73,1 % domova ima računar. Pored toga, Ratelovo istraživanje pokazuje da 74,4% ljudi uglavnom koristi internet za čitanje novina i zabavu. Ovakvi podaci upućuju na to da smo daleko od korišćenja svih mogućnosti digitalne ere koji bi pozitivno uticali na naše zajednice, ekonomiju i održivi razvoj društva. Pristupačnost tehnologije ne može uticati na kvalitet života ako je ne koristimo na kvalitetan način.

Imajući u vidu da žene na selu najčešće pokreću i učestvuju u aktivnostima koje se tiču života u lokalnim sredinama, očuvanja kulturne baštine, i organizacije manifestacija, izložbi rukotvorina i lokalne hrane, da bi se naša privreda ravnomerno razvijala i kako u budućnosti niko ne bi bio ostavljen po strani, postoji potreba za usvajanjem i usavršavanjem digitalnih veština i izgradnjom kapaciteta znanja o inovacijama i novim tehnologijama, celokupne populacije.

Pozitivne vesti sa sela

Dosta žena sa sela svesno je potrebe da se dalje obrazuje, kako u poljoprivredi tako i za različite druge poslove kroz prekvalifikaciju i dokvalifikaciju, a sve u cilju povećanja šanse za zapošljavanje. Činjenica je da žene sa sela imaju znanja i veštine, međutim, te veštine nisu prilagođene promenama do kojih je došlo na tržištu rada. Na primer, najveći broj ispitanica istraživanja „Seoske žene – neiskorišćeni potencijal“ pokazalo je želju za posedovanjem znanja iz oblasti računara i stranih jezika.

Međutim, kako je naglašeno na Platformi za rodno odgovornu politiku subvencija u poljoprivredi i ruralnom razvoju, retki su projekti koji umeće i stvaralaštvo žena sa sela podižu na viši nivo koji može dovesti do stvarnog poboljšanja njihovog statusa, jačanja konkurentnosti, zastupljenosti na tržištu i jačanja pozicije ženskih udruženja, odnosno do realnog unapređenja položaja žena iz ruralnih sredina. Česte prepreke su nedostatak informacija, kao i činjenica da većina žena nije naučila da razmišlja tržišno.

Takođe, neophodno je udruživanje i umrežavanje žena sa sela, jer se na taj način lakše ostvaruju ideje i povećava se njihova angažovanost, imajući u vidu da je nedostatak vremena za networking i nerazvijenost networkinga generalno izazov sa kojim se suočavaju žene kada je u pitanju njihov profesionalni napredak. Konkretno, žene rade i do tri puta više posla, koji nije plaćen, i nemaju dovoljno vremena za stvaranje svojim poslovnih zajednica koje bi im dalje bile podrška za napredak.

S tim u vezi, obrazovanje, naročito u oblasti digitalnih tehnologija, je i u ovom sluačaju ključ prosperiteta. U cilju poboljšanja položaja žena sa sela kako bi postale konkurentnije i osposobljenije za promene i izazove koje sa sobom donosi buduća digitalna civilizacija, neophodno je usredsrediti se na adekvatne programe za brzo i lako usvajanje i nadogradnju znanja u oblasti digitalne pismenosti.

Izvor: unwomen.org