Održan peti po redu online panel u okviru serijala "Igraj se sa tatom"
Šta nam je pokazala kriza kada su u pitanju roditeljstvo, kućni poslovi i položaj žena?
Jelena Galić (CEO AIK banke) je istakla kako je tek u toku izolacije shvatila koliki to posao obavljaju učitelji i nastavnici, kao i koliko je taj posao izazovan. Kada je u pitanju roditeljstvo, Jelena je naglasila da čak i kada su muškarci uključeni u brigu o deci, oni uglavnom obavljaju samo "operativni" deo poslova, a ne učestvuju u "menadžerisanju" porodice, što takođe oduzima vreme i mentalnu energiju. Žene su te koje vode računa o tome da li su deca bila na sistematskom pregledu, da li su uradili domaći zadatak ili da li su uplatili ekskurziju. Jelena je naglasila i da je na ženama da izaberu svoje preferencije i prioritete, a ne da čekaju na muževe da im oslobode vreme za lični razvoj, ali da žene i dalje često moraju da podnesu određenu žrtvu kako bi se profesionalno usavršavale i napredovale, zbog tradicionalnih očekivanja od žena (u kući) i predrasuda prema ženama liderima (na poslu).
Rastko Petaković (partner u Karanović&Partners) je podvukao kako ne treba da postoji tradicionalna podela na muške i ženske poslove u domaćinstvu, već da poslovi treba da se raspodeljuju prema individualnim preferencijama i dogovoru oba partnera, ali da je važno da je ta raspodela fer. Rastko je takođe i podsetio kako je period izolacije zbog pandemije imao i brojne prednosti za porodicu, pa da sličnu "izolaciju" možemo postići i dužim odlaskom na neko udaljeno mesto gde su članovi porodice upućeni samo jedni na druge, a sa radom od kuće koji je postao "novo normalno", ta opcija će u budućnosti biti dostupnija.
Dušan Milićević (generalni menadžer Comtrade CSIA) je takođe naveo brojne pozitivne efekte koje je period izolacije imao na decu, ali i na roditelje. Naglasio je kako zbog ubrzane digitalizacije (koju je situacija sa pandemijom dodatno ubrzala), svi moramo da izdvojimo vreme za digitalno opismenjavanje (i muškarci i žene). Upozorio je samo da ubrzana digitalizacija može imati negativne posledice na decu i naveo primer kako deca treba sama da uče "kako roditeljima da saopšte lošu ocenu, a ne da im to javlja elektronski dnevnik". Zaključio je kako je obrazovanje ključni faktor u odgoju dece, kako formalno, tako i neformalno, što opet stavlja akcenat na ulogu roditelja u odgoju dece.
Ovaj tekst/analiza/publikacija/video/sadržaj nastao je u okviru projekta „Rodno odgovorno upravljanje – Preraspodela neplaćenog rada”, koji sprovodi Agencija Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji (UN Women), u saradnji sa Koordinacionim telom za rodnu ravnopravnost, a uz podršku Vlade Ujedinjenog Kraljevstva i Britanske ambasade u Beogradu. Stavovi u ovom tekstu (ili drugom sadržaju) pripadaju isključivo autorima i autorkama, i ne predstavljaju nužno stavove UN Women, Vlade Ujedinjenog Kraljevstva i Britanske ambasade.
Illustration from freepik.com / Icons made by Monkik, Freepik, Good Ware from www.flaticon.com