top of page

Održan drugi po redu online panel u okviru serijala "Igraj se sa tatom"

Projekat "Igraj se sa tatom" ima za cilj da skrene pažnju o značaju podjednakog uključivanja očeva u razvoj i odgajanje dece i brigu o porodici i domaćinstvu, čime doprinose da porodični odnosi budu skladniji a deca uspešnija u školi i razvoju svojih talenata, što otvara mogućnost i za veće uključivanje žena u razvoj društva i ekonomije, i rešavanje socijalnih i društvenih izazova i kreiranje digitalne civilizacije.

S obzirom da žene obavljaju tri puta više neplaćenih poslova, a od toga je 40% briga o deci, želimo da istražimo načine kako da zajedno preokrenemo igru i doprinesemo podjednakom uključivanju očeva u razvoj i odgajanje dece i brigu o porodici. Tada bi porodični odnosi bili skladniji, deca srećnija i uspešnija u razvoju svojih talenata, a žene rasterećenije i spremnije da se više uključe u razvoj društva i ekonomije, rešavanje socijalnih i društvenih izazova, i kreiranje digitalne budućnosti koja se tiče svih nas.


Ove nedelje u fokusu je na koje sve načine kompanije mogu da doprinesu, kakve su politike kompanija u Srbiji kada je u pitanju ova tema, kao i kakvi su lični stavovi i iskustva naših panelista.


Lidia Vujičič, Projektni koordinator ispred UN Women Srbija, u uvodu je govorila o saradnji UN-a sa Koordinacionim telom za rodnu ravnopravnost u istraživanju “Rodno odgovorno upravljanje - Preraspodela neplaćenog rada”. Rezultati tog, drugog istraživanja te vrste na svetu, mogu poslužiti kao primer kako se pristupa ravnopravnoj preraspodeli neplaćenog posla, koliko je rodna uloga u poslovima staranja stereotipna, koliko su nepriznati, nevidljivii i neprepoznati neplaćeni poslovi u našem društvu, kao i koliko oni koštaju našu ekonomiju.


Naglasila je da je 328 očeva koristilo porodiljsko u Srbiji, od čega više zaposlenih u privatnom nego javnom sektoru. Projekat je uvideo da stavovi HR-ova, CEO-ova i zaposlenih su dosta različiti kada je muško porodiljsko odsustvo u pitanju. Zaključeno je da je cilj promena mišljenja u kolektivu, a ne zakonskih regulativa koje uređuju ovo pitanje.


Da bi imao jedinstvenu priliku da potpuno bude posvećen detetu, a i da bi dao pozitivan primer Stefan Salom, jedan od osnivača i direktor razvoja u Infostudu, jedan je od zaposlenih tata koji su uzeli porodiljsko odsustvo. Infostud je kompanija kojagodinama gradi imidž firme koja vodi podjednako računa o svim svojim zaposlenima.


Dejan Đokić, član upravnog odbora Asseca se nadovezao na temu stvaranja jake kompanije koja gradi timove dugoročnim i jasnim planiranjem. Vrednosti kojima rukovodstvo, pre svega, treba da teži su spremnost da se pomogne, iskrenost, humanost i pored toga ključno je gajiti takve vrednosti kroz planove, ideje, projekte i svakodnevnu komunikaciju u kompaniji. Kompanija Asseco neguje individualni i lični pristup prema svojim zaposlenima, a kada se jednom takav odnos uspostavi, dobri rezultati su neizostavni.


A baš takav odnos neguje i kompanija Nordeus. Po rečima Jovane Milutinović, Direktor finansija Nordeusa, lideršip kompanije je pre svega davao pozitivne primere svim zaposlenima. U kompaniji smatraju da su inovativna rešenja ključ uspeha, pa su tako uveli zdravstveno osiguranje koje obuhvata sve članove porodice zaposlenih, nisu ograničili broj dana godišnjeg odmora, na jednom spratu kompanije napravili su igraonicu za decu koja radi svaki dan, a ono što je možda najneobičnije je što rado zapošljavaju trudnice, jer želja da se formira tim koji dobro funkcioniše je važnija od instant prihoda.


Kako tehnologija može pomoći u boljoj preraspodeli neplaćenih poslova, koliko je važno podjednako uključivanje i odnos muškaraca i žena u kompanijama, koji su trenutno deficitarni poslovi gde žene dominiraju u programerskom svetu, koliko se zaposlene majke osećaju bolje nakon uspešnog dana na poslu, kao i šta sve firme i zaposleni mogu uraditi da bi se situacija popravila su samo neke od tema koje o kojima smo razgovarali.


Pogodnosti koje kompanije nude svojim zaposlenima koji imaju decu donose benefite ne samo tim zaposlenima, već i samim kompanijama. Na panelu smo čuli neka inovativna rešenja koja se sprovode u kompanijama naših sagovornika, a koja lako mogu da se implementiraju i u drugim kompanijama. Neminovno je da ženama potrebno osloboditi deo vremena koje trenutno troše na obavljanje neplaćenih poslova, kako bi ravnopravno učestvovale u kreiranju budućnosti, koja je neminovno digitalna.


Hvala panelistima na odličnoj diskusiji, primerima iz prakse i izuzetnoj inspiraciji.

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta “Rodno odgovorno upravljanje – Preparaspodela neplaćenog rada", koji sprovodi Agencija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women), u saradnji sa Koordinacionim telom za rodnu ravnopravnost, uz podršku Vlade Ujedinjenog Kraljevstva i Britanske ambasade. Stavovi u ovom tekstu pripadaju isključivo autorima i autorkama, i ne predstavljaju nužno stavove UN Women, Ujedinjenog Kraljevstva i Britanske ambasade, Ujedinjenih nacija, ili bilo koje druge organizacije pod okriljem Ujedinjenih nacija.

Comments


bottom of page