Na koga najviše utiče pojava i upotreba veštačke inteligencije?
Veštačka inteligencija izaziva sve više interesovanja za diskusiju kada je reč o budućnosti rada upravo jer je tehnologija postigla nadljudske performanse u rasponu od proizvodnje, radiologije čak do pravnih ugovora. Međutim, postavlja se pitanje šta AI nagoveštava tržištu rada.
Problem se može prepoznati u tome što nove tehnologije nisu široko usvojene, te su se prethodne analize oslanjale na studije slučaja ili subjektivne procene stručnjaka kako bi se utvrdilo koja su to zanimanja podložna preuzimanju od strane AI algoritama. Rezultat je imao brojne diskusije ali malo jasnoće o veštačkoj inteligenciji, sa prognozama koje se kreću od utopijskih do apokaliptičnih.
Veštačka inteligencija: šta je i kako je možemo izmeriti
AI je moćan oblik digitalne automatizacije zasnovan na mašinama koje mogu da nauče, razmisle i deluju same za sebe. Njihov uticaj je teško merljiv ali se veoma brzo razvija.
Sastoji se od niza tehnologija koje mogu služiti u različite svrhe, te upravo zbog toga nema konkretne definicije koja može obuhvatiti kompletan skup operacija i mogućnosti. Veštačka inteligencija uključuje programiranje računara za obavljanje stvari za koje bi se reklo da je potrebna “inteligencija”, poput učenja, rezonovanja, rešavanja problema i slično.
Suprotno drugim oblicima automatizacije, kao što su robotika i softver, istraživači su imali malo vremena da nauče o slučajevima primarne upotrebe AI u ekonomiji.
Da bi se zaobišli mnogi problemi koje veštačka inteligencija nosi sa sobom, korišćen je novi metod za izračunavanje izloženosti zanimanja AI. Rezultati su sledeći: Bolje plaćeni profesionalci sa zvanjem diplomiranih stručnjaka zajedno sa radnicima u proizvodnji mogu biti najosjetljiviji kada je AI u pitanju. Veštačka inteligencija svakako može uticati na rad mnogih profesija, a analize pokazuju da će radnici sa visokom stručnom spremom biti skoro 4 puta izloženi AI kao i radnici sa srednjom školskom spremom. Nosioci diploma sa visokih studija biće izloženi veštačkoj inteligenciji više od 5 puta nego radnici sa diplomom srednje škole.
Iako će veštačka inteligencija biti zastupljena svuda, njeni udeli u različitim prostorima će se razlikovati, a određivaće ih industrija, obrazovanja i zanimanje. Takođe, analize otkrivaju da su manje, ruralnije zajednice manje izložene veštačkoj inteligenciji u odnosu na veće, gušće naseljene i urbane zajednice.
Može se zaključiti da sve analize najčešće kvantifikuju potencijalnu izloženost zanimanja veštačkoj inteligenciji, dok ne govore sa sigurnošću kako će AI uticati na završetak posla. S tim u vezi, procena samo predviđa područja rada u kojima se očekuje neka vrsta uticaja, dok ne predviđa da li će veštačka inteligencija u potpunosti zameniti postojeće poslove, dopuniti ih ili kreirati potpuno nove.
Upravo zbog toga je potrebno obaviti mnogo više istraživanja, kako kvalitativnog tako i empirijskog kako bi se bolje razumeo uticaj veštačke inteligencije