Kristo i Žan-Klod – par koji je ostvario nemoguće u umetnosti

Slavni umetnik Kristo (Christo), poznat po monumentalnim radovima "pakovanja" velikih zgrada i lokaliteta, koje je decenijama stvarao sa suprugom Žan-Klod (Jeanne-Claude), preminuo je 31. maja u Njujorku u 85. godini.

Kristo je zajedno sa suprugom Žan-Klod proveo poslednjih 50 godina iznova redefinišući kriterijume umetničkih instalacija i land arta, stvarajući dela koja prkose kategorizaciji i ne prepoznaju ograničenja. Koristeći jeftine, svakodnevne materijale - tkaninu, samolepljivu traku, plastiku, prodajom crteža i arhitektonskih modela, umetnici su uspevali da realizuju ideje koje su zvučale potpuno neostvarivo.

Sredstva za nove projekte, osim prodajom pripremnih radova, obezbeđivali su i prodajom ranih radova iz 50-ih i 60-ih. Nisu prihvatali donacije i sponzorstva bilo koje vrste, pa ni volontersku pomoć. Takođe, nisu uzimali novac od prodaje postera, razglednica, knjiga, filmova, majica i drugih proizvoda u vezi sa njihovom umetnošću. Odbijajući novčanu pomoć bilo koje vrste, smatrali su da time zadržavaju slobodu i obezbeđuju rad uz puno poštovanje njihove estetike. Time je njihova umetnost, kako su isticali, ostajala čista.

Prostori gradskih ulica i pustinjskih dolina postajali su umetnička platna za Kristove i Žan-Klodine ideje. Oni su stvarali umetnost širom sveta, puneći Central park „Kapijama“koje su pripremali 26 godina, a podrazumevali su više od 7 500 panoa od narandžastog šafrana koji su visili sa pet metara visokih ramova postavljenih na ukupno 37 kilometara šetališta, izgradnjom strukture koja je omogućavala posetiocima da prošetaju preko italijanskog jezera Iseo i zamotavanje drevnih rimskih zidova plastikom i konopcima.

Kristo nikad nije davao objašnjenja za svoje radove, a Žan-Klod je bila još povučenija. Ipak, teško je ne shvatiti širi kontekst njihovih projekata, kao pokušaj promene našeg odnosa prema pejzažu, prikazujući nam tako potpuno nov način gledanja na svet. Dela su možda bila privremena, ali poruka iza njih je ostala upečatljiva.

Kristo Javačev i Žan-Klod Denat upoznali su se 1958. godine. Rođeni istog dana, 13. juna 1935. godine - on u Bugarskoj a ona u Maroku, njihova veza nije obećavala. Žan-Klod je poticala iz ugledne porodice i već je bila verena za drugog čoveka, a Kristo je, sa druge strane, bio umetnik bez državljanstva, pobegao iz svoje rodne zemlje. Ipak, godinu dana od njihovog prvog susreta, čekali su prvo dete.

Kroz gotovo čitav njihov rad projekte je uglavnom sam potpisivao Kristo, ali on je uvek naglašavao da je pokretač koncepta i za njihovu realizaciju bila zaslužna Žan-Klod. Iako ovo zvuči čudno, postojalo je objašnjenje – oboje su verovali da će ljude zbuniti ideja o dvoje umetnika koji rade zajedno kao jedinstvena sila, a i u tadašnjem svetu umetnosti kojim su dominirali muškarci izgledalo im je kao bolje rešenje da se Kristo sam predstavlja kao autor dela. Tek od 1994. godine Žan-Klod počinje dobijati priznanja za svoj rad.

Predstavljamo vam njihova najpoznatija dela, kako bi se bolje razumela njihova vizija na kojoj su predano i bez kopromisa radili 51 godinu.

ZID OD BURIĆA SA NAFTOM – GVOZDENA ZAVESA, Pariz 1962. godine

Dosta su koristili buriće nafte u ranom periodu stvaralaštva. Bile su jeftine i lako su mogle da se pakuju do željenog formata a u isto vreme njihova formalna funkcija aludirala je na zavisnost Zapada od nafte, otvarajući pitanja politike, ekonomije i zaštite životne sredine. U noći 27. juna 1962. Žan-Klod i Kristo započeli su stvaranje svog prvog velikog projekta na otvorenom – prepreka na ulici u pariskom Latinskom kvartu napravljena od 89 naftnih burića. Zid se protezao od jednog do drugog kraja ulice, potpuno blokirajući saobraćaj i pešake, tokom osam sati koliko je stajao.

Čitava situacija izazvala je metež, a umetnici, pošto nisu uspeli da dobiju potrebne dozvole, umalo su uhapšeni. Ipak, pored svih neprijatnosti “The Iron ​​Curtain” je skrenuo pažnju parižana. S obzirom na naziv i Kristovu dramatičnu prošlost, neki su to shvatili kao komentar umetnika na Berlinski zid, koji je preko noći nikao u prestonici Istočne Nemačke, nešto manje od godinu dana ranije. Rad je imao snažnu političku poruku - onu koja je takođe predvidela barikade koje će biti izgrađene u protestima studenata na tom području 1968. godine.

OKRUŽENA OSTRVA, Majami 1980-1983. godine

Nakon tri godine pregovora sa organima vlasti, “Surrounded Islands” su napokon nastala 1983. godine. Činilo je oko 6,5 miliona kvadratnih metara polipropilenske tkanine i mogla se videti kilometrima niz obalu. Iako je trajao samo dve nedelje, projekat je privukao hiljade posetilaca i pokazao se kao jedan od važnijih događaja u kulturnoj istoriji Floride.

PONT NEUF, Pariz 1975-1985. godine

Pont Neuf je najstariji most u Parizu i jedan od njegovih istorijski najznačajnijih spomenika.

„Želeo sam da ga transformišem, pretvorim iz arhitektonskog objekta, objekta inspiracije umetnika u umetnički objekat, tačka“, rekao je Kristo 1985. godine.

Da bi to postigao, planirao je da obmota celu strukturu plastičnim materijalom, stvarajući izrazito modernu iluziju u najstarijem delu Pariza.

Bila je to prelepa i jednostavno zamišljena ideja, ali njena realizacija je bila sasvim drugačija. Kristo i Žan-Klod su i pre ovoga radili na istorijskim građevinama, ali nikada ni blizu toliko značajnom obeležju velikog grada. To ih nije obeshrabrilo, pa su 1975. počeli prikupljati sredstva za svoj prvi veliki projekat u glavnom gradu Francuske od 1962. godine. Međutim, ovog puta je bilo jasno da će im trebati dozvola velikog broja različitih administrativnih tela. Posle skoro decenije pregovora, projekat je završen u septembru 1985. godine. Naišli su na senzacionalne reakcije, čime je Kristo (i Žan-Klod) postao jedan od najpoznatijih svetskih umetnika.

SUNCOBRANI, Japan i SAD 1984-1991. godine

Ovaj projekat je predstavljao najveći logistički izazov sa kojim su se suočili. Plan je bio da se stvori par identičnih promena u pejzažima dve geografski slične doline, jedne u južnoj Kaliforniji, a druge u japankoj prefekturi Ibaraki. Projekat je uključivao hiljade džinovskih suncobrana raspoređenih na jednakim rastojanjima dužinom od deset kilometara. Preko 3 000 suncobrana, u Japanu svetlo plavih a u SAD-u žutih, su bili raspoređeni duž obale. Ovaj rad je dao notu nadrealizma, koji je izostajao u prethodnim delima.

Iako se danas s punim pravom doživljava kao jedan od velikih land art projekata tog doba, “The Umbrellas” su postali mesto tragedije. Neposredno pre zatvaranja međunarodne izložbe u oktobru 1991. godine, snažni vetrovi oduvali su jedan od suncobrana u Kaliforniji, usmrtivši jednog posetioca i povredivši još nekoliko. Kristo je momentalno zatražio demontažu obe lokacije iz poštovanja prema pokojnicima.

UPAKOVAN RAJHSTAG, Berlin 1971-1995. godine

Krista je 1976. godine privukla “ničija zemlja” između Istočnog i Zapadnog Berlina, a naročito njegova najpoznatija znamenitost. Rajhstag, stara zgrada nemačkog parlamenta, bila je gotovo u potpunosti neiskorišćena otkad je zapaljena 1933. godine, događaj koji je pomogao nacistima da suspenduju ustav tadašnje države.

Kristo i Žan-Klod proveli su gotovo čitavih 20 godina tražeći dozvole za stvaranje dela na lokaciji, koncept koji se ne razlikuje mnogo od njihovog projekta Pont Neuf. Videla bi se ogromna zgrada oslobođena istorijskog značenja, obmotana tkaninom, simbolično sakrivajući prošlost i stvarajući prostor za kreiranje novog nemačkog identiteta. Ideja se pokazala kontroverznom čak i nakon pada Berlinskog zida 1989. godine, ali su 1994. konačno dobili dozvolu za ovaj ambiciozni projekat. “Wrapped Reichstag” je privukao pažnju celog sveta i postao simbol ujedinjene Nemačke. Nije preterivanje reći da je ovo izvanredno dostignuće obeležilo preporod Berlina.

PREKO REKE, nedovršen 1992-2017. godine

Žan-Klod je preminula 2009. godine a Kristo je nastavio da radi na projektima koje su planirali zajedno. Po njegovoj proceni, za 50 godina stvaralaštva, realizovali su 23 projekta ali nije uspeo da pribavi odgovarajuće dozvole za 47. Jedan od najpoznatijih neostvarenih projekata je pokrivanje šest kilometara reke Arkanzas reflektujućom tkaninom i time stvarajući vrstu psihodeličnog tunela kroz doline Kolorada. Lokalni zaštitnici divljih životinja neprestano su blokirali ideju, ali u jednom trenutku je zaista izgledalo kao da bi se njihov koncept mogao obistiniti.

Međutim, u januaru 2017. Kristo je objavio da se povlači. Potrošivši 15 miliona dolara sopstvenog novca, tvrdio je da više ne može da nastavi sa projektom mirne savesti. Pokazalo se da je problem sve vreme bio vlasnik predložene lokacije - američka vlada. Upitan da pojasni svoju izjavu, rekao je: „Odluka govori sama za sebe. Kao i mnogi drugi, ni ja nikada nisam verovao da će Trump biti izabran”. Za pola veka stvaranja umetnosti to je najdirektnija politička izjava koju je Kristo ikad dao.

Njegov poslednji projekat trebala je biti Trijumfalna kapija u Parizu (L’Arc de Triomphe, Wrapped), za čije je umotavanje bilo predviđeno 30 000 kvadratnih metara reciklažnog materijala i 7 000 metara trake. Projekat je odložen za period od septembra do oktobra 2021. godine zbog pandemije korona virusa, i biće realizovan uprkos njegovoj smrti, jer su Kristo i Žan-Klod uvek bili jasni u pogledu toga da će njihov rad biti nastavljen i po njihovoj smrti.

Kristo je 1958. godine u jednom pismu naveo: „Lepota, nauka i umetnost će uvek trijumfovati“.