73% žrtava trgovine ljudima su žene
Savremeni svet je, pored tehnološkog napretka, istovremeno i društvo koje broji gotovo 50 miliona robova.
Trgovina ljudima je drugi po veličini biznis na svetu, odmah posle trgovine narkoticima.
Na predavanju UNITAS organizacije, koja se bavi prevencijom trgovine ljudima, saopšteni su podaci Internacionalne organizacije rada (ILO) koji prikazuju poražavajuće statistike. U 2017. godini više od 40 miliona ljudi zarobljeno je na celom svetu, više nego ikada u ljudskoj istoriji. Od toga, 25 miliona je eksploatisano na raznim poslovima a 15,4 miliona je prisiljeno na brak. Od ukupnog broja žrtava 25% čine deca.
Žene i devojke su ekstremno pogođene modernim ropstvom, imajući u vidu da je procenjeno da čine čak 71% (29miliona). ILO još navodi da je trgovina ljudima u 2019. godini postala najbrže rastuća grana kriminalne industrije koja ubira profit veći od 99 milijardi dolara na godišnjem nivou.
Prema nacionalnosti, srpska i ruska deca se kotiraju “najviše” jer se za njih plati i do 120.000 dolara. Dodatno zabrinjava podatak da je za tu decu, na društvenim mrežama, u svakoj sekundi, zainteresovano 700.000 predatora koji ih, na osnovu svojih potreba, mapiraju kao potencijalne žrtve trgovine ljudima.
Novinarski tim BBC-ja je 2019. godine otkrio trgovinu ljudima koja se odvijala preko Instagrama i drugih popularnih aplikacija. Takvo tržište se već naziva “online prodavnica” a novinari su saznali da su žrtve najčešće žene koje su prodavane kao služavke. Istraživanje je sprovedeno u Kuvajtu, gde je i uhapšeno nekoliko osoba odgovrnih za profile na kojima se reklamirala trgovina ljudima, ali kazne su blage ili uopšte nisu propisane zakonom. Instagram je uklonio hešteg maids for transfer i 703 naloga koji su sadržali fotografije, cenu i kategorizaciju prema rasi, visini, težini i ličnim osobinama.
Trgovina opstaje jer je profit užasno visok, rizik poražavajuće nizak, a mreža razgranata.
Srbija, ratifikacijom Konvencije Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima, preuzela je na sebe obavezu obezbeđivanja, kako kvalitetnog, tako i održivog programa zaštite.
Podaci pokazuju da se jedna od tri žene tokom života barem jednom susretne sa nekim oblikom fizičkog ili seksualnog nasilja. Širom sveta preko 750 miliona žena je bilo udato protiv svoje volje ili prodato za brak pre svoje 18. godine. 75% žrtava trgovine ljudima su žene, od čega su 3 od 4 seksualno zlostavljane i eksploatisane. U Srbiji, prema anketi koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, 18,8% muškaraca se slaže da postoje situacije u kojima su žene zaslužile da budu zlostavljane.
UNICEF, u svom istraživanju u Srbiji, došao je do podatka da se više od polovine dečaka školskog uzrasta slaže da je devojka koja nosi kratku suknju sama kriva ako je napadnu. Od početka godine do danas u našoj državi je u porodičnom nasilju ubijeno 28 žena.
U okviru kampanje koju je UNDP pokrenuo na društvenim mrežama, devojke su podelile svoje #tičemese stavove, ilustracije, iskustva i pokazale jednu ogromnu solidarnost sa žrtvama trgovine ljudima.
Kao deo javnosti, ne smemo sebi da dozvolimo da svi naši građani ne budu podjednako zaštićeni, imaju jednaka prava i budu negde isključivo slobodnom voljom i zato što žele, a ne zato što su naterani. Treba da razgovaramo i informišemo se, da ne ostanemo inferiorni ako primetimo nasilje nad ženama ili bilo kakvo narušavanja ljudskih prava, i na taj način zajedno da se borimo za lepši i bezbedniji svet.