Kako izgraditi karijeru po meri?

Najizazovnije je početi. Izlazak iz zone komfora ili uopšte, izlazak iz stanja do tada poznatog u totalno nepoznato okruženje, svakako jeste rizik koji može doneti mnoge izazove, ali i životne prilike. I te prilike će dovesti do sledećeg rizika, koji će doneti naredni stupanj izazova i prilika. Ponavljaće se ciklično, sve dok mi budemo želeli da tako bude.


Sa druge strane, koliko god dinamičan - Ići putem koji se ređe ide, može biti katkad i usamljen. Međutim i to je u redu. Zašto? Zato što gradimo sebe, iznova i iznova. Gradimo nešto novo, do tada nepoznato. Transformišemo uverenja i misli koje su nas dovele do ove tačke. Zato što nam je potrebno drugačije, plodno tlo za ostvarivanje naših snova i želja. Zato što smo to drugačiji mi. I to je ono posebno ka čemu treba ići.



Koncept sigurnosti – stvarnost ili fikcija

Tradicionalni sistem obrazovanja i poslovanja koji su generacije pre nas poznavale odavno nije više isti. Uvideli smo šta treba da se promeni, ali ne i kako sprovesti te promene na ispravan način, usklađen sa novoprojektovanim sistemom koje nosi doba kontinuiranog tehnološkog napretka.


Iz fizičke realnosti, selimo se u virtuelnu. Iz klupa, selimo se u onlajn okruženje, gde slušamo nastavu. Način na koji negujemo odnose sa porodicom, prijateljima i generalno okruženjem se menja iz korena. Postoje neki novi kreativni koncepti i neka nova nepisana pravila. U toj tranziciji, svako traži svoju istinu i svoj put svrhe koju želi da ostvari.


Završiti fakultet, zaposliti se i imati sigurnu platu su čista apstrakcija u ovom trenutku postojanja. Međutim, ono što ostaje jeste znanje i jesu iskustva – ono što ostaje u nama. Zato, treba podržati načine stvaranja sopstvenog mikrosveta u svakom aspektu. Ako to podrazumeva više tradicionalni i „siguran“ način – treba istrajati u tom ostvarenju, ali i biti svestan da to nije garancija za, opet „siguran“ posao, već je to samo jedno u nizu ostvarenja koje je potrebno za ulaznicu u karijerni svet. Isto tako – ako to podrazumeva okretanje neformalnim vidovima obrazovanja i to treba ohrabriti.


Ukoliko neko upiše fakultet i uoči posle određenog vremena da to nije taj životni poziv za kojim srce žudi, to treba slaviti. Nekad je potrebno da isprobamo različita životna iskustva kako bismo osetili da li nam nešto totalno ne prija ili u potpunosti prija. Sa druge strane, ukoliko neko odmah želi da uplovi u preduzetničke vode, dok paralelno investira u svoju glavu, stičući znanja, poznanstva i alate koji su potrebni za ostvarenje ultimativnog cilja, ne treba tu ideju sputavati, već je zalivati i podržavati, kako bi ona rasla i cvetala.


Građenje karijernog puta iz drugog ugla

Koncept dualnosti jeste tu da nam ukaže da svako ima svoju istinu i to treba poštovati. Niko nije više ili manje vredan ako ima diplomu ili ne. Svačiji put je drugačiji i – možete pretpostaviti, to treba poštovati. Društvene nauke su podjednako vredne kao prirodne. Zanat je podjednako vredan kao intelektualni rad. Neformalno obrazovanje je u rangu sa formalnim obrazovanjem – treba samo kreirati povoljnu strategiju koja čini sinergiju obe strane, a koja radi u našu korist.


Treba znati i kada stagnirati i kada napredovati – kako se ne bi sagorelo. Treba imati zdrave granice i prema sebi i prema drugima, ne samo u karijernom, već i u drugim životnim poljima. Obzirom da se profesionalni život vrlo lako i neprimetno integriše sa ličnim, odnosno identitet i titula mogu lako da se vežu za ego, treba naći smisao postojanja i imati jasne želje ka kojima idemo. Mi nismo posao koji radimo, to je samo jedna od mnogih uloga koje obavljamo u životu. Mi nismo samo zvanje sa fakulteta koji studiramo, već mnogo kompleksnija ličnost. Ograničavanje na zvanje u polju obrazovanja ili na titulu u polju karijere je besmisleno. Zašto se ograničiti nečim poznatim, kad je moguće istraživati čitav dijapazon mogućnosti?


Naravno, sve gorepomenuto zahteva promenu, zahteva prilagođavanje. Ustajanje i padanje. Dinamiku i statičnost. Svi kontrasti sveta mogu se ogledati u nečemu tako jednostavnom kao što je karijera. Iz tog razloga, karijerni put ne podrazumeva prodavanje sopstvenih sati zarad novca, kojim ćemo platiti stan, račune i hranu. Podrazumeva misiju, viziju – stvaranje nečeg novog što će doprineti društvu. Čak i da pomogne jednom čoveku, to se isto može smatrati vrlo uspešnim.


Korak po korak

Uvođenjem ličnog primera, hajde da damo dubinu ovom konceptu. Od trenutka upisivanja fakulteta, napravila sam izbor da želim da mi bude lagano, da mi prija. To je moje uverenje – da sa lakoćom mogu da završim fakultet koji želim. Kako sad to kad sam tada završavala završnu godinu gimnazije, plus društveno-jezički smer? Posmatraču sa strane bi se činilo da je iracionalno upisivati nešto „inženjersko“ , što je logičnije za prirodno-matematički smer, kad sam 4 godine provela usmerena na društveno-humanističku oblast.


Međutim, mene ni tada nešto nisu mogla da poljuljaju tuđa mišljenja i projekcije. Samo zato što neko drugi misli da je neka zamisao nemoguća, ne znači da zaista ne postoje šanse za njeno ostvarenje, već da taj neko ne može to sa svojim životnim iskustvom i uverenjima to da ostvari.


Lekcija broj 1: Nijedna ideja nije glupa. Ako radi – odlično, to je pozitivno iskustvo koje je donelo važne uvide. Ako ne radi – još bolje, to je negativno iskustvo koje je donelo dragocene uvide.


Dalje, kad smo prevazišli šta je moguće ili nemoguće, ko ima predispozicije ili ne - bila sam svesna da mi tradicionalni pristup formalnom obrazovanju ne leži i da nema smisla. Zato je bilo skroz logično da upišem fakultet u kome je sve „digitalno i moderno“. Na predavanja nisam morala da idem fizički, već sve imam sačuvano u video arhivi na portalu. To mi je ostavljalo svo vreme sveta da organizujem sopstveno vreme prema izborima koje donosim. Dalo mi je mogućnost da budem deo startapa, a kasnije i da idem na prakse, koje opet – nisu zahtevale da budem na jednom mestu u kontinuitetu.


Lekcija broj 2: Ako nešto što želimo ne postoji – ili nismo dovoljno dugo ili dovoljno pametno tražili. Uvek postoji nešto prema našoj meri. A ukoliko i ne postoji, uvek možemo da ga stvorimo.


Predavanja sam gledala kad sam stigla, jer mi to nije bio prioritet. Predmete koji su mi bili ključni sam gledala sa punom pažnjom, dok sam ostale završavala u hodu, zato što mi je fokus bio na razvijanju karijernog puta. Znanja su dolazila, godina za godinom fakulteta se završavala, a ja sam se razvila zajedno sa iskustvima koje sam prošla – od startapova, preko praksi do full-time poslova. Od tehničkih do društvenih pozicija. Bilo mi je potrebno da uvidim koje su mane, a koje prednosti svakog aspekta ponaosob, kako bih, nakon završetka osnovnih studija, odlučila da pokrenem nešto svoje.


Lekcija broj 3: Sakupljanje iskustava je bitnije od bilo koje materije. Novac će dolaziti i prolaziti, ali kroz iskustva u poslovnom polju možemo pronaći ili nadograditi delove sebe koji su čekali svojih pet minuta da zablistaju.


Dupli standardi i izbori

Kada smo usvojili da nijedna ideja nije glupa, da ukoliko nešto ne postoji uvek možemo da ga stvorimo i da je sakupljanje iskustava bitnije od bilo koje materije, dolazimo do poglavlja koje se zove slamanje ega. Nakon godina sakupljanja iskustava i znanja, došlo je vreme da se pokrene nešto svoje. Određivala sam sopstveno radno vreme, mesta na kojima ću kreirati. Planirala sam dan prema svojoj meri. Naizgled idealno okruženje spavanja dokle želim, a ne do kad moram kako bih išla fizički na posao, rad sa mesta koja su mi bila inspirativna, a ne u kancelariji – sve je to delovalo utopijski, idilično.

I kada sagledam sa ove tačke gledišta – sve je nekako baš tako kako je trebalo da bude. Sa društveno-jezičkog smera, došla sam do STEM-a. Spoj prirodnog i društvenog, tehničkih i marketinških pozicija, interdisciplinarni pristup i iskustvo. Sve je konačno došlo na svoje mesto i svaka naučena lekcija na tom putu je imala svoju primenu. Čak i master studije na kojima sam trenutno – ma koliko bila protiv formalnog obrazovanja, interesovanje za specifične predmete mi je otvorilo još novih vrata.


Smer koji se zove Data Science i predmet pod istim imenom doveli su me do Data Mining-a. Data Mining me je doveo do modelovanja tema. Poznavanje modelovanja tema je odvelo ka part-time poziciji u okviru međunarodne organizacije koja se bavi implementacijom modela i sistema veštačke inteligencije. Jedno je vuklo drugo, a jedina zajednička komponenta koja povezuje delove slagalice je fokus. Nisam znala kuda me vodi, ali sam verovala da svaki korak koji pravim ima smisla i višu svrhu koju ću otkriti u jednom trenutku.


Alternativne struje saznanja

Ne, nisam imala predznanje za inženjerski fakultet nakon srednje škole, ali da – imala sam volju i želju da ga upišem. Znala sam da je to ispravno. Ne, ne volim tradicionalni pristup i formalno obrazovanje – ali da – usmeravanje ka određenim predmetima mi je doneo svojevrsne benefite.


Zato da – moguće je život preokrenuti na alternativne načine, iako ne postoje predispozicije ili uslovi nametnuti od strane društva i institucija. To je sve u glavi, a jedina razlika je vreme. Da, bilo mi je potrebno više vremena za učenje, koje je vodilo ka svojevrsnim odricanjima kako bih išla u korak sa zahtevima. Da, bilo mi je potrebno da prođem kroz poslovna iskustva koja su mi manje prijala, kako bih otkrila istinski osećaj ispunjenosti onog trenutka kada sam otkrila šta me drajva. I da – bilo je vredno. I dalje je vredno.


Vreme je za nešto novo

Vreme koje dolazi donosi ništa drugo, nego promenu. Koncept celoživotnog učenja treba da nas raduje, a ne da nas plaši. Spoznaja se ne završava onog trenutka nakon izlaska iz srednje škole ili sa fakulteta – već traje. Isto tako, koncept sakupljanja iskustava ne treba da bude stresan, već treba da bude samostalni istraživački eksperiment pronalaženja sebe. A ako ne pronađemo sebe u onome što postoji – pa hajde da kreiramo nešto novo. Nije tragično ne uklopiti se – naprotiv.


Biti drugačiji i imati inovativan pristup piše nove stranice istorije. Kreira neke nove oblasti spoznaje koje pre nisu ni postojale. A gde je kreacija, tu je i svrha. Poznato i već viđeno je sigurno. A sigurnost je iluzija. Zato je nekad dobro ne uklopiti se – to samo znači da ono najbolje tek dolazi.


Pripremila: Aleksandra Hadžić, Head of Insights and Analytics u okviru organizacije MKAI


Aleksandra Hadžić je Head of Insights and Analytics u okviru organizacije MKAI. Takođe je i završna godina na master studijama, smer Data Science (nauka o podacima) na Visokoj strukovnoj školi za informacione tehnologije (ITS). Pored toga što radi na međunarodnim projektima, postoji velika želja da doprinese i lokalnoj zajednici po pitanju deljenja znanja, resursa i pozitivnih praksi iz sveta veštačke inteligencije.