Kako Blockchain doprinosi održivom razvoju?
Oko milijardu ljudi danas u svetu živi bez mogućnosti da dokažu da uopšte postoje. Žive bez ikakvog identifikacionog dokumenta, zdravstvenog kartona niti uslova za školovanje, jer ne mogu da dokažu ko su i odakle su. Kada su Haićani 2010. godine nakon katastrofalnog zemljotresa ostali u jednom danu bez ičega, našli su se u identičnoj situaciji. Blockchain, tehnologija koja je u razvoju i povezana je sa četvrtom industrijskom revolucijom, ima ogroman potencijal da se uhvati u koštac sa ovim problemima.
Blockchain se često povezuje sa kriptovalutama. Kroz tu prizmu je najbolje i da se sagleda njegovo funkcionisanje. Svaki put kada neko pokrene digitalnu transakciju tzv. blok, zapisa podataka se kreira. To može biti povezano sa kriptovalutama, medicinskim informacijama ali i glasačkim listićima. Takve informacije u bloku se šire mrežom hiljada računara putem peer to peer mreže koja putem algoritama proverava transakcije. Svaki validirani blok se dodaje u sve kopije i na taj način stvara lanac blokova ili „Blockchain“.
Ono što Blockchain čini potpuno inovativnim u odnosu na dosadašnje tehnologije jeste to da usled njegove rasprostranjenosti ne postoji mogućnost postojanja master lanca ili glavne kopije koju bi neko autonomno skladištio i tako posebno kontrolisao. Zato je to najsigurniji i najtransparentniji način skladištenja podataka.
Blockchain na 6 načina pomaže održivi razvoj, navodi se u izveštajima Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) :
Na prvom mestu je svakako pomoć u finansijskom funkcionisanju osoba. Prema podacima Svetske banke oko 1,7 milijardi ljudi nema otvorene račune u bankama. Blockchain im omogućava da kroz različite servise zasnovane na ovoj tehnologiji, podižu novac koji im se uplaćuje, bez odlaska u banku.
U Srbiji je AID:tech doo iz Niša počeo sa uvođenjem blockchain tehnologije koja usmerava uplate iz inostranstva ka društveno odgovornim kupovinama i omogućava otvaranje digitalnih ID-ova koji se mogu koristiti za druge transfere novca.
Na drugom mestu je poboljšanje dostupnosti energenata. U kombinaciji sa obnovljivim izvorima energije, blockchain bi mogao da omogući sigurno napajanje za oko 1 milijardu ljudi na svetu koji danas žive bez nje. I ne samo to, on bi im omogućio da proizvode svoju struju i čak od toga zarade, distribuirajući je dalje kroz mrežu.
U Moldaviji je pokrenut projekat koji kroz instalirane solarne panele na zgradi univerziteta, stvara struju, distribuira je korisnicima a oni kroz Solar Coins plaćaju njeno korišćenje.
Na trećem mestu su odgovorna proizvodnja i potrošnja. Blockchain svojim načinom funkcionisanja može globalno promeniti načine na koji proizvodnja i potrošnja danas funkcionišu, pre svega kroz efikasno i transparentno upravljanje lancima za snabdevanje kroz end to end praćenje i niske transakcione troškove.
Na četvrtom mestu je zaštita životne sredine. Ona se najbolje ogleda na primeru Libana gde je kroz blockchain tehnologiju osnovana crowfund platforma koja treba da doprinese pošumljavanju ove zemlje kroz prikupljanje sredstava i razne projekte.
Na petom mestu je mogućnost kreiranja digitalnog identifikacionog dokumenta uz pomoć blockchain tehnologije. Na ovaj način u ekstremnim situacijama, kao što je slučaj sa migrantskom krizom, svaka osoba može biti zavedena u lancu informacija i na taj način ostvariti određena prava uz pomoć virtuelnog ID-ja.
Na poslednjem ali ne i najmanje bitnom mestu nalazi se pozitivan uticaj blockchain tehnologije na povećanje efikasnosti u pružanju pomoći. Na primeru UNDP-a se najbolje vidi koliko je bitna transparentnost u tokovima novca od donatora ka krajnjim korisnicima kako bi se sprečila korupcija i svi jasno imali uvid u ove procese. Blockchain je tu nezamenljiv.
Izvor: UNDP