Kako bi mogao da izgleda kraj pandemije COVID-19?
Pad broja novih slučajeva korona virusa u velikom broju zemalja tokom proteklih deset nedelja, uz efikasnost vakcina, pokazuje poboljšanje u borbi protiv virusa. Međutim, visok nivo prenošenja zaraze i smrtnih ishoda, kao i nejednak pristup vakcinama prete da ponište dosadašnji napredak.
Povratak u normalnost u Evropi se očekuje tokom kraja drugog ili trećeg kvartala 2021. godine. Tačan period variraće od zemlje do zemlje, u zavisnosti od isporuke vakcina, uticaja vakcinacije na stopu hospitalizacije i potencijalne pojave novih talasa pokrenutih mutacijama virusa.
Kolektivni imunitet u Ujedinjenom Kraljevstvu i SAD-u očekuje se u trećem kvartalu, a u Evropskoj uniji u četvrtom kvartalu ove godine. Razlici je doprinela ograničena dostupnost vakcina u EU. Međutim, kolektivni imunitet možda neće ni biti postignut do kraja godine ukoliko zemlje budu imale problema sa isporukom vakcina ili usled pojave novih varijanti virusa koje mogu da smanje efikasnost vakcina. Takođe, kolektivni imunitet se može razlikovati u različitim delovima sveta, u rasponu od jake nacionalne ili regionalne zaštite do privremenog imuniteta i država koje ne mogu da dostignu kolektivni imunitet.
Evropska unija
Kao i u drugim delovima sveta, vreme pristupa vakcinama predstavljaće najveći pokretač kraja pandemije. Nivoi prirodno stečenog imuniteta nakon preležane infekcije variraju u okviru EU, ali se uglavnom kreću u istom opsegu kao u Velikoj Britaniji i SAD-u. Slično je i javno interesovanje za vakcinaciju, čak i u zemljama koje su, poput Francuske, prvobitno iskazale nižu zainteresovanost za vakcine od drugih zemalja, što se sada znatno poboljšava.
Uopšteno govoreći, dostupnost vakcina biće slična onoj u Ujedinjenom Kraljevstvu i SAD-u, ali će zemlje Evropske unije morati da sačekaju nekoliko meseci duže kako bi vakcinisale sve odrasle osobe. Ovo bi moglo da se promeni i dodatno oduži ukoliko vakcina Oksford - AstraZeneca ostane suspendovana u više zemalja zbog zabrinutosti da stvara krvne ugruške.
Ostatak sveta
Iako su Evropska unija, Ujedinjeno kraljevstvo i SAD imali približno slična iskustva sa korona virusom, drugi delovi sveta izgledaju sasvim drugačije. Zemlje poput Novog Zelanda izbegle su veliku smrtnost koju je COVID-19 izazvao u velikom broju zemalja, ali se čini da su daleko od kolektivnog imuniteta jer veoma mali broj stanovnika ima prirodni imunitet stečen infekcijom SARS-CoV-2. S druge strane, ako unos vakcina bude brz, Novi Zeland može postići dugoročni kolektivni imunitet zasnovan na upotrebi vakcina.
S druge strane, mnoge zemlje sa niskim prihodima možda neće dobiti dovoljnu dozu za vakcinaciju svih odraslih osoba sve do 2022. godine, iako COVAX i druge inicijative rade naporno na smanjenju ovog jaza. Svet je na putu da proizvede dovoljno doza za vakcinaciju 80% svetske populacije (odnosno 100% odraslih osoba) do kraja 2021. godine, ali raspodela ovih doza će možda i dalje biti asimetrična.
Faktori koji će verovatno imati uticaj na vremenski raspored kolektivnog imuniteta za ostatak sveta:
Vakcinisano stanovništvo - procenat ljudi koji su do sada primili vakcinu
Obezbeđenost vakcina - dodatne zalihe koje je država ugovorila
Spremnost lanca snabdevanja
Spremnost javnosti da se vakciniše
Stanovništvo mlađe od 19 godina - veći udeo dece olakšava povratak u normalnost, ali otežava sticanje kolektivnog imuniteta
Prirodni imunitet odnosno stopa ljudi koji su preležali infekciju COVID-19 - ova stopa smanjuje stopu vakcinacije koja je potrebna za postizanje kolektivnog imuniteta
Rasprostranjenost novih varijanti korona virusa
Rizici za kolektivni imunitet
Kolektivni imunitet nalaže da dovoljan broj ljudi istovremeno bude imun na SARS-CoV-2 da bi se sprečilo dalje širenje zaraze. Iako podaci ukazuju da je najverovatniji scenario dostizanje ovog stanja u gorenavedenim rokovima, postoji pet stvari koje mogu odložiti napredak:
Usvajanje vakcine može se pokazati nižim od očekivanog
Kolektivni imunitet se oslanja na efikasnost vakcina
Trajanje imuniteta stečenog vakcinom može se pokazati kraćim od očekivanog
Problemi i kašnjenja u lancu snabdevanja mogli bi ometati rokove isporuke vakcina
Novi sojevi virusa koji smanjuju efikasnost vakcina mogu se brzo proširiti
Ovih pet faktora u kombinaciji dovode do zaključka da i dalje postoji značajna šansa da se kolektivni imunitet još uvek ne postigne.
Kada će se pandemija COVID-19 okončati?
Dve krajnje tačke pandemije, povratak u normalnost i kolektivni imunitet, mogu izgledati različito na različitim mestima. Kao što i samo ime govori, tranzicija odnosno povratak u normalnost će obuhvatiti niz koraka koji će postepeno normalizovati aspekte društvenog i ekonomskog života. Redosled i tempo ovih koraka variraće od zemlje do zemlje. Neće svi odmah nastaviti da obavljaju sve svoje prepandemske aktivnosti, nego će biti primetan pomak ka većem broju njih. Koraci mogu uključivati povratak u učionice, manje ograničenja u radu barova i restorana, više okupljanja u većim grupama ljudi, ponovno otvaranje kancelarija i manje zabrana međuregionalnih ili međunarodnih putovanja.
Kolektivni imunitet ima više izgleda za okončanje pandemije. I dalje se mogu pojaviti izolovani slučajevi - virus može nastaviti da cirkuliše još nekoliko kvartala nakon dostizanja kolektivnog imuniteta. Ali uz kolektivni imunitet, dosadašnje mere mogu se ukinuti.
Kolektivni imunitet nije sinonim za potpuno iskorenjivanje virusa. SARS-CoV-2 će i dalje postojati. Čak i kada zemlje dostignu kolektivni imunitet, postoji mogućnost da će postojati potreba za stalnim nadzorom, jačim vakcinama i drugim merama.
Pre godinu dana, svet se suočio sa činjenicom da je pred nama dugo i teško putovanje. Dvanaest meseci kasnije, u određenim delovima sveta se nazire kraj pandemije. Međutim, i dalje je prerano za proglašenje pobede. Efikasnost vakcina na duži rok još uvek nije poznata, a pojavljuju se i novi sojevi virusa koji prete postizanju kolektivnog imuniteta.
Izvor: https://www.mckinsey.com/industries/healthcare-systems-and-services/our-insights/when-will-the-covid-19-pandemic-end