Kako će izgledati budućnost posla za žene

Budućnost posla sa elementima automatizacije i veštačke inteligencije (AI) kreira nove radne mogućnosti, dok istovremeno smanjuje brojne druge. Između 40 i 160 miliona žena biće primorano da se adaptira novom radnom poretku za koji će biti neophodno razvijanje novih veština.

Novo istraživanje McKinsey Global Institute (MGI) koje se bavi temom “Budućnost žena na radnom mestu: tranzicija u periodu automatizacije” otkriva da, ukoliko žene uspešno prevaziđu ove izazove, formiraće mnogo produktivnije i bolje plaćene poslove za sebe. Pored toga, istraživanje se bavi temama izgubljenih, novonastalih, kao i promenjenih poslova opisujući nekoliko različitih scenarija vezanih za načine na koje automatizacija rada može da se odigra do 2030. godine za muškarce i žene. Ovi scenariji nemaju za cilj da predvide budućnost, već da posluže kao svojevrsno oružje za razumevanje opsega mogućnosti i identifikuje intervencije koje su neophodne da se dogode.

Savremeno društvo u kom živimo, vođeno tehnologijom, pruža mnoga obećanja, ali i mnogo izazova. Kola koja sama sebe voze, mašine koje čitaju rendgenske zrake i algoritmi koji odgovaraju na pitanja potrošača ukazuju na nove moćne formate automatizacije. Mada, iako ove tehnološke adaptacije pospešuju produktivnost i kvalitet života, njihovo korišćenje paralelno zamenjuje određene radne aktivnosti koje ljudi trenutno obavljaju.

Muškarci i žene imaju tendenciju da se profilišu u različitim zanimanjima što u zrelim, što u novonastalim ekonomijama, čime se definišu poslovi koji nastaju i nestaju kao posledica automatizacije. Priroda posla definiše njenu tendenciju ka automatizaciji. Na primer, mehanički poslovi se jednostavnije automatizuju, dok je teže automatizovati poslove koji iziskuju kompleksnije kognitivne, emotivne i socijalne veštine. Mehnički i administrativni poslovi su oni koji spadaju u najugrožnija zanimanja u kontekstu zrelije ekonomije. Žene preovlađuju u mnogim zanimanjima sa visokim potencijalom automatizacije zbog rutniskog kognitivnog rada, poput administrativne podrške ili uloge uslužnih radnika. Ova zanimanja obavlja 52 odsto žena, čija pozicija može biti potencijalno automatizovana tehnologijom.

Talasi tehnološke inovacije imaju tendenciju da brojna zanimanja anuliraju, ali isto tako i da stvore kompletno nova. Istorijski trendovi Sjedinjenih američkih država, ukazuju na to da do 2030. godine može nastati čak 9 odsto sasvim novih zanimanja. Primeri novih zanimanja variraju u odnosu na novonastale poslove u okviru mašinskog učenja i veštačke inteligencije do uloga u okviru održivosti i upravljanja resursima.


Ukoliko se ovaj uzorak primeni na deset zemalja, dolazimo do računice gde će se do 2030. godine pojaviti 160 miliona potpuno novih zanimanja. Kako bi odgovorile na potrebe novih zanimanja, žene će morati da formiraju nove veštine. Istraživanja ukazuju da će do 2030. godine, vreme provedeno u korišćenju naprednih tehnoloških veština porasti za 50 odsto u Sjedinjenim američkim državama i do 41 odsto u Evropi. Očekuje se brz porast u oblastima naprednog IT-ja i programerskih veština, koje će potencijalno dostići porast od 90 odsto u periodu između 2016. i 2030. godine.

Platna razlika među polovima može se videti u zrelim i novim ekonomijama. Trenutno, veći broj muškaraca teži da bude pozicioniran na bolje plaćenim poslovima, nego žene. Nažalost, žene se često susreću sa društvenim barijerama koje su usporile razvoj ravnopravnosti u sferama poslovanja. Dobra vest je da snaga tehnologije i inovacije koje karakterišu doba automatizacije mogu kreirati put ka većoj rodnoj ravnopravnosti. Neravnopravnost polova nije samo važno moralno i socijalno pitanje, već i kritični ekonomski izazov.

AFA
Asocijacija za afirmaciju žena

Gospodar Jovanova 2

11000 Belgrade, Serbia

+381 (0)11 218 0533

office@afa.co.rs

Quick Links

© 2019 created by AFA

  • LinkedIn - White Circle
  • White Facebook Icon
  • White Instagram Icon
  • YouTube - White Circle
  • Twitter - White Circle