Iz ličnog ugla: TikTok, kukavičje jaje 21. veka


TikTok je realnost.

Evo jednog milenijalca koji to samo delimično razume.

Kratak uvod – nemam TikTok, odbijala sam da saznam šta je, živim mimo činjenice da je to nova mreža i novi trend, ne zanima me.

Kud nisam ostala dosledna…



Poštujući narodnu mudrost da “na mladima svet ostaje”, i sa idejom da valjda nije loše da bar budem u toku, pokušala sam da utišam unutrašnji vrisak i priključim se kratkoj obuci o TikToku koju je za naš tim organizovala mlada, pametna i svestrana studentkinja I godine ekonomije koja je došla u AFA na praksu. Ona redovno koristi TikTok, kaže da prati interesantne sadržaje i jednim delom oblikuje svoje stavove inspirisana pametnim mladim ljudima koje pronalazi na mreži. OK, kažem ja, stavim skepsu u zagradu, skinem aplikaciju i odškrinem vrata mogućnosti ulaska u neki novi digitalni prostor.


Neeeeee! Zatvaraj!!!


Neprijatno mi je i da napišem kakvi necenzurisani sadržaji su me doslovno napali sa ekrana. Sloboda govora? Važi. Prostakluk, psovke, plasiranje golih mladih žena… Pakao.


- Ljudiiii, pa šta je ovo?


- To je tako samo na početku, posle će TikTok naučiti šta ti pratiš i voliš i serviraće ti samo one sadržaje koji te zanimaju, pusti to.


Da pustim?


Kako da pustim činjenicu da sam se oči u oči susrela sa pokretnom duplericom koju, dakle, nisam videla samo ja, već svi novi korisnici TikToka? A kad sam je panično slajdovala, počeli su da se pojavljuju mladi ljudi isfiltriranih lica, veštačkih pogleda, pokreta… Tu sam se zaustavila - ova Pandorina kutija nije za zezanje.


Čekaj malo, nastavlja u stomaku da vrišti - ako se diskutabilni sadržaj servira sam po sebi, on iskače i deci od 10,12 ili 15 godina koji su ciljna grupa TikToka. Znači, dok ne izgube tonu vremena u filtriranju i pretraživanju “sadržajnih snimaka”, neminovno će morati da preleću očima, prstom i mozgom preko apsolutno nedopustivih sadržaja!? Nasilje, govor mržnje, plasiranje pomerenih modela “muških” i “ženskih” ponašanja u tako ranjivom i razvojno značajnom uzrastu, perfidni marketing i skrivena prodaja jeftinih vrednosti i drugih aksesoara poput plastike, šminke, garderobe, slenga, izopačenih standarada i vrednosti… Nemam reči. Ostaje samo panika.


Pokušala je koleginica da me umiri, da mi da kontraprimere, da pusti neke pametne mlade influensere – ne vredi. Ono što ja vidim i čujem ona ne vidi. I verovatno obrnuto. Obično bih mislila da je to susret suprotnih stavova i generacija i da je svako u pravu iz svoje perspektive. Ovog puta samo mislim da je svet otišao u nepovrat.


***


Mladi ljudi o TikToku govore kao o nekakvom biću ili svetu. Ne umem tu strast ni da objasnim, ali to zvuči otprilike ovako – “TikTok kaže, TikTok pruža, meni je TikTok dao, kad sam bila na TikToku…” Kad ih isti taj TikTok ugrozi, pravi se nekakva, meni totalno nejasna opna, i hop – eto odbrane TikToka. Govorim o realnom primeru gde je jedna mlada devojka bila na meti govora mržnje (prvo sam ga detaljno prepričala, pa obrisala, jer ne mogu ni da pišem o tome), ali opet kaže da je to na neki način dobra stvar jer to znači da je njen sadržaj privukao pažnju i očigledno će i taj neko ko je u stanju najstrašnije da joj preti ipak čuti nešto što ga iritira i eto, poruka poslata. Tako nekako… Verujte, ne kapiram.


Jedino što mi je jasno da to očito ne može da se zabrani, cenzuriše, da nestane sa ovog sveta. Takvih virtuelnih prostora za plasiranje sadržaja iz devetog kruga pakla očito ima i biće ih, kako god se zvali. A mi smo tu nemoćni.


Popričajte sa mladim ljudima u svom okruženju. Pitajte ih kako koriste svoje slobodno vreme. Pitajte ih šta ih zabavlja i čemu se najviše smeju kad vise po mrežama. Ako ste dovoljno hrabri, prelistajte malo i istraživanja na tu temu- https://www.novapismenost.propulsion.one/wp-content/uploads/2021/02/Mladi-i-influenseri-izves%CC%8Ctaj-2020.pdf (važna napomena – ovo je istraživanje rađeno pre pandemije; dakle, vreme provedeno na mrežama eksponencijalno raste među svim generacijama, a TikTok u međuvremenu hvata poseban zalet). Onda mi recite da preterujem i demantujte mi strahove. Biću vam zahvalna do besvesti.


***


OK, šta ćemo da radimo?


Jasno mi je da imamo opciju da se priključimo tom krugu i kreiramo sadržaje koji imaju smisla, pa da se na taj način borimo da se istisnu diskutabilni sadržaji i mladim ljudima sa mreža ponude dobre stvari… Iskreno, skeptična sam koliko je to snažan alat. Jer sve ono što mi je predstavljeno kao “dobar sadržaj” sa TikToka ipak je upakovano u neku veštačku formu i barata oružjem koje je teško poraziti kvalitetnim sadržajem. Trendi je da npr. devojke koje govore o astrofizici ili pravima žena ispisuju svoje smislene sadržaje u pozadini videa, a one same u prvom planu đuskaju, namiguju, poziraju. Tako je bolji ”reach”, pa se lakše prenese sadržaj i povezuju istomišljenici?


Oprostite, ali ja to ništa ne razumem. Jasno mi je samo da pothitno mora nešto da se uradi, kako god znamo i umemo.


Ali šta?


Da svi izbrišemo mreže? Teško.


Da zabranimo deci i mladima telefone? Još teže.


Da kukamo i nerviramo se i sećamo se starih, dobrih dana? Jok.


Mislim da jedino što možemo jeste da pronalazimo nove forme i načine da formiramo nekakve nove pokrete i nađemo načine da dopremo do mladih. Možda baš uz pomoć tehnologija. Moramo mladima da damo nešto što je dobro, što žele i treba da čuju, i da ih tako zaštitimo od besmislica. Uz obavezno uključivanje psihologa, obrazovnog sistema, medija, odgovornih građana… Da li je to nekakav novi podcast, koji će se obavezno slušati u školama, ili poruku treba slati direktno nama odraslima koji smo kolektivno odgovorni da nešto menjamo? Možda treba uvesti obavezna gostujuća predavanja psihologa u svim firmama, sistemima, ustanovama, institucijama… Nešto poput obavezne obuke za protivpožarnu zaštitu, ali da ne bude pro forme…? Ili pitati mlade i poslušati njihov glas – možda će nam sami reći kako da se međusobno čujemo, gde smo mi odrasli skliznuli sa puta i kako opet da se sretnemo...? Nisam ni sama pametna. Vas pitam.


Računam, možda ću nekog pogoditi u Ahilovu tetivu, pa će se javiti sa predlogom za akciju. Ili će se bar zamisliti nad ekranom nad kojim smo po ceo dan, pa napraviti kratku distancu i razmisliti o načinima na koje živimo i stvarima koje smo dopustili da nam se postave kao standard. Ako vam sine neka dobra ideja, pišite – office@afa.co.rs.


Dajte da zavrnemo rukave i zajedno uradimo šta se uraditi može.


Dok živim, nadam se.


Đurđa Pokrajac, Projektni menadžer u AFA