Intervju Dubravka Negre: Mere koje EIB preduzima kao odgovor na krizu COVID-19

O novonastaloj situaciji izazvanoj virusom COVID-19 kao i o merama koje Evropska investiciona banka preduzima kao odgovor na krizu u cilju ublažavanja posledica na privredu, diskutovali smo sa Dubravkom Negre.


Osim tragičnih posledica po zdravlje i život ljudi, COVID-19 će imati i posledice na svetsku privredu. Politike koje donose vlade širom Evrope u cilju sprečavanja širenja koronavirusa imaju za cilj smanjivanje negativnih posledica po društvo (opšte zdravlje i širenje virusa), ali kakav je trade-off tih politika na privredu, odnosno kakvi će biti efekti ove krize na privredu, finansijske institucije? Predvidjanja UN pokazuju da će COVID ostaviti posledice na svetsku ekonomiju u iznosu od 1 triliona $; mnogi trenutnu tržišnu situaciju opisuju kao Black swan of 2020.

  • Već se sada zna da će posledice na privredu biti nesagledive i ozbiljnije čak i od onih koje su se desile tokom velike finansije krize iz 2008. godine. Gotovo ceo svet je pogođen u isto vreme, a najviše najranjivije grupe i mala i srednja preduzeća kojima će pomoć biti najpotrebnija kada medicinska kriza prođe. Njima treba obezbediti finansijska sredstava po najpovoljnijima uslovima da obnove svoje poslovanje, održe broj zaposlenih i ponovo uspostave lanac snabdevanja i prodaje. Stoga i finansijske institucije poput Evropske investicione banke i vlade svih pogođenih država treba da stanu iza njih i podrže ih u ovim naporima. To planiramo i mi kao evropska banka i najveća finansijska institucija na svetu, kroz različite mere koje smo doneli, ali i kroz kreditne linije i projekte koji su još uvek dostupni našim preduzetnicima. Do sada smo za njih obezbedili 1,8 milijarde evra u proteklih deset godina i time doprineli održanju preko 320 000 radnih mesta. Za određene programe koje realizujemo u našoj zemlji još uvek postoje značajna sredstva od oko 100 miliona evra koja će moći da iskoriste, ali svakako planiramo da ih i dodatno podržimo, kao što je to bio slučaj mnogo puta do sada.


Države u celom svetu sprovode različite javne politike kako bi doprinele ublažavanju finansijskih posledica izazvanih COVID-19 na privredu i stanovništvo, EIB će takođe sprovesti određene mere u istom cilju. Da li možete da nam opišete te mere i objasnite na koji način one mogu odgovoriti na krizu izazvanu COVID-19?

  • Mere koje sprovodi EIB će se odvijati u dva pravca – jedan je investiranje u oporavak privrede, a drugi u zdravstvene sisteme radi uspostavljanja efikasnijeg odgovora na medicinske potrebe kada je ugroženo zdravlje velikog broja građana, kao i u istraživanja usmerena ka pronalaženju lekova i vakcina za borbu protiv korona virusa. Za privredu smo namenili 40 milijardi evra koje ćemo odmah mobilisati kroz različite namenske garancijske programe banaka, kredite za ublažavanje nelikvidnosti i nedostatka obrtnog kapital za mala i srednja preduzeća, kao i namenske programe za kupovinu hartija od vrednosti osiguranih imovinom kako bi zaštitili banke od eventualnog rizika. Za implementaciju ovih sredstava dobili smo podršku i od članica EU, Evropske komisije i nacionalnih razvojnih banaka koji će garantovati realizaciju ove preko potrebne finansijske pomoći.

  • Kada je zdravstveni sistem u pitanju, EIB finansijski pomaže različite projekte sa pet milijardi evra koji se bave istraživanjem lekova i vakcina protiv velikog broja virusa i infekcija, uključujući i korona virusa, a pomažemo i razvoj inovativnih medicinsko-tehnoloških kompanija. Takođe, cilj nam je da stvorimo snažniji zdravstveni sistem u svim evropskim zemljama koji će svojim kapacitetima, opremljenošću i organizacijom moći da reaguje najefikasnije moguće na sve vrste izazova. U tom smislu, u Srbiji smo do sada obezbedili 250 miliona evra za podršku zdravstvu, gde je najveći deo iskorišćen za obnovu i izgradnju preko 20 zdravstvenih centara širom Srbije, uključujući i institut Torlak koji je danas od presudne važnosti u borbi protiv korona virusa. Zahvaljujući našoj pomoći, milionima građana Srbije omogućenu su bolji uslovi lečenja u novoizgrađenim savremenim hirurškim salama, sobama za intenzivnu negu i renoviranim medicinskim objektima i kliničkim centrima, uključujući i Klinički centar Niš ka kome gravitira dva i po miliona ljudi.

Na koji način je EIB organizovao rad svojih zaposlenih u ovom periodu i da li možete sa nama da podelite neke primere dobre prakse koje omogućavaju efikasan rad i funkcionisanje kada je u pitanju rad od kuće?

  • Mi smo se od izbijanja prvog slučaja korona virusa kod nas opredelili za rad od kuće, želeći da odgovorno postupimo prema svojim zaposlenima i ne izlažemo ih nepotrebnom riziku, pogotovo zato što su nam svima na raspolaganju brojne opcije komunikacije na daljinu i njih sada maksimalno koristimo. Svakodnevno sam u komunikaciji sa kolegama, razmenjujemo iskustva, aktivno radimo i već sada planiramo aktivnosti koje ćemo realizovati kada ova kriza prođe. Kao i druge kompanije, postoji niz započetih projekata, konferencija, događaja na kojima ćemo učestvovati. Posebno nam je značajna konferencija o energetskoj efikasnosti i održivom poslovanju gde bismo želeli da proširimo svest i o tim važnim temama kada ova kriza prođe, kao prva finansijska institucija na svetu koja je donela radikalnu politiku da prekine sa finansiranjem projekata fosilnih goriva od 2021. godine.