Intervju Dubravka Negre: Mere koje EIB preduzima kao odgovor na krizu COVID-19

O novonastaloj situaciji izazvanoj virusom COVID-19 kao i o merama koje Evropska investiciona banka preduzima kao odgovor na krizu u cilju ublažavanja posledica na privredu, diskutovali smo sa Dubravkom Negre.


Osim tragičnih posledica po zdravlje i život ljudi, COVID-19 će imati i posledice na svetsku privredu. Politike koje donose vlade širom Evrope u cilju sprečavanja širenja koronavirusa imaju za cilj smanjivanje negativnih posledica po društvo (opšte zdravlje i širenje virusa), ali kakav je trade-off tih politika na privredu, odnosno kakvi će biti efekti ove krize na privredu, finansijske institucije? Predvidjanja UN pokazuju da će COVID ostaviti posledice na svetsku ekonomiju u iznosu od 1 triliona $; mnogi trenutnu tržišnu situaciju opisuju kao Black swan of 2020.

  • Već se sada zna da će posledice na privredu biti nesagledive i ozbiljnije čak i od onih koje su se desile tokom velike finansije krize iz 2008. godine. Gotovo ceo svet je pogođen u isto vreme, a najviše najranjivije grupe i mala i srednja preduzeća kojima će pomoć biti najpotrebnija kada medicinska kriza prođe. Njima treba obezbediti finansijska sredstava po najpovoljnijima uslovima da obnove svoje poslovanje, održe broj zaposlenih i ponovo uspostave lanac snabdevanja i prodaje. Stoga i finansijske institucije poput Evropske investicione banke i vlade svih pogođenih država treba da stanu iza njih i podrže ih u ovim naporima. To planiramo i mi kao evropska banka i najveća finansijska institucija na svetu, kroz različite mere koje smo doneli, ali i kroz kreditne linije i projekte koji su još uvek dostupni našim preduzetnicima. Do sada smo za njih obezbedili 1,8 milijarde evra u proteklih deset godina i time doprineli održanju preko 320 000 radnih mesta. Za određene programe koje realizujemo u našoj zemlji još uvek postoje značajna sredstva od oko 100 miliona evra koja će moći da iskoriste, ali svakako planiramo da ih i dodatno podržimo, kao što je to bio slučaj mnogo puta do sada.


Države u celom svetu sprovode različite javne politike kako bi doprinele ublažavanju finansijskih posledica izazvanih COVID-19 na privredu i stanovništvo, EIB će takođe sprovesti određene mere u istom cilju. Da li možete da nam opišete te mere i objasnite na koji način one mogu odgovoriti na krizu izazvanu COVID-19?

  • Mere koje sprovodi EIB će se odvijati u dva pravca – jedan je investiranje u oporavak privrede, a drugi u zdravstvene sisteme radi uspostavljanja efikasnijeg odgovora na medicinske potrebe kada je ugroženo zdravlje velikog broja građana, kao i u istraživanja usmerena ka pronalaženju lekova i vakcina za borbu protiv korona virusa. Za privredu smo namenili 40 milijardi evra koje ćemo odmah mobilisati kroz različite namenske garancijske programe banaka, kredite za ublažavanje nelikvidnosti i nedostatka obrtnog kapital za mala i srednja preduzeća, kao i namenske programe za kupovinu hartija od vrednosti osiguranih imovinom kako bi zaštitili banke od eventualnog rizika. Za implementaciju ovih sredstava dobili smo podršku i od članica EU, Evropske komisije i nacionalnih razvojnih banaka koji će garantovati realizaciju ove preko potrebne finansijske pomoći.

  • Kada je zdravstveni sistem u pitanju, EIB finansijski pomaže različite projekte sa pet milijardi evra koji se bave istraživanjem lekova i vakcina protiv velikog broja virusa i infekcija, uključujući i korona virusa, a pomažemo i razvoj inovativnih medicinsko-tehnoloških kompanija. Takođe, cilj nam je da stvorimo snažniji zdravstveni sistem u svim evropskim zemljama koji će svojim kapacitetima, opremljenošću i organizacijom moći da reaguje najefikasnije moguće na sve vrste izazova. U tom smislu, u Srbiji smo do sada obezbedili 250 miliona evra za podršku zdravstvu, gde je najveći deo iskorišćen za obnovu i izgradnju preko 20 zdravstvenih centara širom Srbije, uključujući i institut Torlak koji je danas od presudne važnosti u borbi protiv korona virusa. Zahvaljujući našoj pomoći, milionima građana Srbije omogućenu su bolji uslovi lečenja u novoizgrađenim savremenim hirurškim salama, sobama za intenzivnu negu i renoviranim medicinskim objektima i kliničkim centrima, uključujući i Klinički centar Niš ka kome gravitira dva i po miliona ljudi.

Na koji način je EIB organizovao rad svojih zaposlenih u ovom periodu i da li možete sa nama da podelite neke primere dobre prakse koje omogućavaju efikasan rad i funkcionisanje kada je u pitanju rad od kuće?

  • Mi smo se od izbijanja prvog slučaja korona virusa kod nas opredelili za rad od kuće, želeći da odgovorno postupimo prema svojim zaposlenima i ne izlažemo ih nepotrebnom riziku, pogotovo zato što su nam svima na raspolaganju brojne opcije komunikacije na daljinu i njih sada maksimalno koristimo. Svakodnevno sam u komunikaciji sa kolegama, razmenjujemo iskustva, aktivno radimo i već sada planiramo aktivnosti koje ćemo realizovati kada ova kriza prođe. Kao i druge kompanije, postoji niz započetih projekata, konferencija, događaja na kojima ćemo učestvovati. Posebno nam je značajna konferencija o energetskoj efikasnosti i održivom poslovanju gde bismo želeli da proširimo svest i o tim važnim temama kada ova kriza prođe, kao prva finansijska institucija na svetu koja je donela radikalnu politiku da prekine sa finansiranjem projekata fosilnih goriva od 2021. godine.

AFA
Asocijacija za afirmaciju žena

Gospodar Jovanova 2

11000 Belgrade, Serbia

+381 (0)11 218 0533

office@afa.co.rs

Quick Links

© 2019 created by AFA