Dve žene koje su razvile tehniku uređivanja gena dobile Nobelovu nagradu
Istraživanje naučnica kojima je dodeljena Nobelova nagrada za hemiju ima potencijal da promeni smer čovečanstva – pa čak i da jednorozi postanu stvarnost kojoj ćemo svedočiti.
Dve žene koje su razvile tehniku uređivanja gena CRISPR osvojile su Nobelovu nagradu za hemiju za 2020. godinu. Francuskoj naučnici Emmanuelle Charpentier i američkoj naučnici Jennifer A. Doudna dodeljeno je najprestižnije svetsko priznanje za nauku „za razvoj metode za uređivanje genoma“. Ovo je ujedno i prvi put da su dve žene podelile Nobelovu nagradu.
Charpentier i Doudna su otkrile CRISPR tehniku uređivanja „genetskih makaza“ 2012. godine. Korišćenjem njihovog otkrića došlo je do eksplozije istraživanja širom sveta. Njihova tehnika je omogućila naučnicima da stvaraju nove useve koji mogu da podnesu sušu i štetočine, a veruje se da će jednog dana CRISPR omogućiti tretmane koji mogu da izleče nasledne bolesti poput raka.
Istraživanje naučnica koje su dobile Nobelovu nagradu za hemiju ima potencijal da promeni smer čovečanstva. Sa tim potencijalom dolazi i mnogo novca od preduzetničkog kapitala i kompanija koje se takmiče za patente koji su vezani za tehnike i terapije izvedene upravo iz istraživanja ove dve naučnice.
Jedna od takvih kompanija je Doudna’s Editas Medicine, dok se među ostalim nalaze Caribou Biosciences, Intellia Therapeutics i Casebia Therapeutics. S obzirom na aplikacije koje se menjaju u svetu i na iznos prihoda koji bi CRISPR terapije mogle da generišu, ne čudi što je takvo rivalstvo često veoma žestoko (u nekim slučajevima je dovodilo do tužbi zbog tehnologije i patenata).
Ovakvo rivalstvo je razumljivo ukoliko sagledamo potencijalnu moć koju CRISPR daje u ruke običnim ljudima. Kao što je Doudna objasnila u svojoj knjizi „Crack in Creation: Gene Editing and the Unthinkable Power to Control Evolution“ koju je napisala zajedno sa Samuel H. Sternberg-om – „U roku od nekoliko decenija mogli bismo imati genetski projektovane svinje koje će služiti kao donatori ljudskih organa, ali mogli bismo takođe imati i vunene mamute, krilate guštere i jednoroge“. Verovali ili ne, poslednji deo rečenice nije nikakva šala, već potencijalna realnost kojoj ćemo možda svedočiti.
Izvor: https://www.fastcompany.com/90561280/the-women-who-developed-crispr-just-won-the-2020-nobel-prize-in-chemistry?cid=eem524:524:s00:10/07/2020_fc&utm_source=newsletter&utm_medium=Compass&utm_campaign=eem524:524:s00:10/07/2020_fc