Digitalizacija je prioritet bankarskog sistema

Bankarski sektor ima specifičnu ulogu u ekonomiji zemlje, jer obavlja funkcije koje su od suštinske važnosti za njenu ekonomsku aktivnost. Pojava krize po pravilu ima negativne posledice ne samo na stabilnost finansijskog sistema, već i na sektor realne ekonomije i na sve građane.


Kako je Aik banka reagovala na krizu uzrokovanu globalnom pandemijom COVID-19, pričali smo sa dr sc. oec. Jelenom Galić, predsednicom izvršnog odbora banke.

Kako je korona virus uticao na vaše poslovanje, i kako ste se organizovali da biste nastavili neometan rad i obezbedili bezbednost svojih saradnika?


Kao i na sve industrije, i na bankarsku je pandemija uticala na više nivoa, međutim banke su se brzo organizovale i sve svoje resurse prilagodile novonastalim okolnostima. Kako je sigurnost klijenata i zaposlenih naš prioritet, u skladu sa okolnostima i preporukama nadležnih državnih institucija, preduzeli smo i ispoštovali sve neophodne mere radi zaštite klijenata i zaposlenih, u cilju prevencije širenja virusa COVID-19.


Pored toga, klijentima je omogućeno da finansijske transakcije neometano obavljaju putem elektronskih servisa banke. Takođe, kako bismo svi zajedno bili odgovorni prema zdravlju svakog od nas, našim korisnicima preporučujemo da koriste eBanking ili mBanking usluge, da podižu novac na bankomatima, da koriste platne kartice za plaćanje, da kupuju online bez odlaska na prodajno mesto. Pored navedenog, za klijente AIK Banke koji koriste eBanking i mBanking uslugu dostupni su i online keš krediti.

Da li je u vašoj kompaniji pandemija virusa transformisala biznis i ako da - na koji način?


AIK Banka u fokus svog poslovanja poslednjih nekoliko godina stavlja digitalizaciju kao jedan od osnovnih prioriteta, koja omovućava da poslovne aktivnosti i operacije možemo da obavljamo 24/7, nezavisno od lokacije. U tom smislu, digitalizacija je omogućila da ovu zdravstvenu krizu dočekamo spremno. Što se tiče naših usluga i proizvoda koje pružamo klijentima, sada su u prvom planu digitalni kanali, e-banking i m-banking. Banka je svoje resurse dodatno usmerila na dalji razvoj proizvoda i usluga iz ovog segmenta, kao i aktivno promovisanje ovih servisa ka klijentima. U tom smislu, tokom prethodnog perioda udvostručio nam se broj klijenata koji aktivno koriste usluge m-bankinga, što očekujemo da će biti trend i na dalje.

Da li postoje određena predviđanja kako će biznisi u vašoj industriji izgledati u budućnosti i sa kojim opasnostima/mogućnostima će se suočiti?


Banke i privredu treba posmatrati kao sistem spojenih sudova. U tom smislu, ako realan sektor privrede podnosi efekte krize, smanjuje se potencijal bankama za razvoj poslovanja. Upravo iz tih razloga su banke odgovorno pristupile podršci merama koje je država donela u pravcu ublažavanja ekonomskih posledica krize izazvane vanrednom zdravstvenom situacijom.


Na drugoj strani, građenje jake digitalne platforme u bankama ima za cilj da klijentima banke omogući da svoje potrebe za bankarskim servisom i uslugama mogu da zadovolje, bez obzira na vreme i lokaciju. Naš cilj je da uspešno tradicionalno bankarstvo, nadogradimo digitalnim bankarstvom i na taj način stvorimo kompletnu ponudu finansijskih proizvoda i usluga, pristupačnih svima i prilagođenih pojedinačnim potrebama. Cilj je da kroz online bankarstvo našim klijentima obezbedimo olakšano obavljanje svih bankarskih transakcija, čija je okosnica mobilno bankarstvo na koje se prenosi kompletna ponuda Banke. Digitalizacija, kao jedan od kanala poslovnog odnosa sa klijentom treba da doprinese da se saradnja sa klijentom odvija nesmetano, čak i u izmenjenim okolnostima.

Kakva su vaša očekivanja u pogledu pandemije? Da li imate pripremljenu strategiju ukoliko se dogodi sličan scenario i da li je vaš poslovni model dovoljno prilagodljiv kako bi se vaš biznis oporavio od uticaja krize i kako biste upravljali potencijalnim krizama u budućnosti?


Ono što ovu krizu razlikuje od dosadašnjih je što ovde nema pada tražnje, već je problem na drugoj strani – privreda lagano posustaje, jer pandemija utiče na njen ključni faktor – onesposobljava ljude. To je jedan od razloga što deo stručne javnosti smatra da će nova svetska ekonomska kriza, koju je izazvao COVID-19, biti veća od one iz 2008. godine. MMF precizira da će biti veća i od Velike depresije iz 1929. godine. Skoro sve države su primenile niz mera i olakšica privredi kako bi se ublažili efekti krize i realni sektor ekonomije što pre vratio u redovno poslovanje. U tom smislu, banke su odgovorno i aktivno učestvovale u implementaciji ovih mera i na taj način podržale privredu uz istovremeno očuvanje finansijske stabilnosti. S obzirom na iskustva iz prethodne krize, banke su se u međuvremenu dobro osposobile da na „eksterne šokove“ mogu da reaguju blagovremno i adekvatno. Sa druge strane, regulatorni okvir je bitno unapređen od 2008. godine, sa primarnim fokusom na jačanje supervizorskih standarda po pitanju kapitalne adekvatnosti i likvidnosti, što dodatno uliva sigurnost i poverenje da banke mogu spremno da odgovore na izazove potencijalnih kriza u budućnosti.

AFA
Asocijacija za afirmaciju žena

Gospodar Jovanova 2

11000 Belgrade, Serbia

+381 (0)11 218 0533

office@afa.co.rs

Quick Links

© 2019 created by AFA