AFA
Asocijacija za afirmaciju žena

Gospodar Jovanova 2

11000 Belgrade, Serbia

+381 (0)11 218 0533

office@afa.co.rs

Quick Links

© 2019 created by AFA

Bezos protiv Maska – nova svemirska trka

Updated: May 29, 2019

Svedoci smo nove svemirske trke. Ljuta borba Sjedinjenih Američkih Država i SSSR-a davna je prošlost. Danas, na pedesetogodišnjicu američke misije Apolo 11, dva milijardera teže da osvoje prostranstva van planete Zemlje. Oni su Džef Bezos i Ilon Mask.

Koja je vizija svakog od njih i kojim kapacitetima raspolažu, saznajte u nastavku teksta.


Džef Bezos i Blue Origin


Još kao student, Džef Bezos je pokazivao zainteresovanost za svemir učlanivši se u Studentsku organizaciju za istraživanje svemira u okviru Masačusetskog tehnološkog instituta. Nakon diplomiranja, put ga vodi na Vol Strit, a zatim osniva Amazon. Danas se njegovo bogatstvo procenjuje na 150 milijardi dolara.

Džef je nastavio da sledi svoju strast sa fakulteta, pa zato svake godine namenjuje milijardu dolara kompaniji koja proizvodi rakete i čiji je osnivač – Blue Origin-u.


Istorijat Blue Origin-a


Kada je 2000. godine Džef Bezos osnovao Blue Origin, njegova vizija je bila da omogući milionima ljudi da žive i rade u svemiru. Prva raketa koju je Blue razvio nazvana je po američkom astronautu Alanu Šepardu. Raketa Novi Šepard je do sada imala deset uspešnih poletanja i sletanja. Očekuje se da će svoje prve putnike imati do kraja 2019. godine.

Blue je napravio još jednu raketu, New Glenn (po astronautu Džonu Glenu) koja bi do 2021. godine trebalo da leti na Mesec.


Kratkoročni cilj: Plavi Mesec


Džef Bezos je u maju ove godine predstavio kratkoročni cilj Blue Origina: da naseli Mesec radi sprovođenja naučnih istraživanja i eksploatacije resursa koje ovaj prirodni Zemljin satelit pruža. Na taj način nastaje nova grana privrede – svemirska ekonomija.


U izobilju zamrznute vode, Mesec obezbeđuje kiseonik i hidrogen koji se mogu koristiti kao goriva. Mesec pruža i elemente neophodne za život – kiseonik koji se može udisati i pijeću vodu. Takođe, on obezbeđuje izuzetnu prednost u eksploataciji resursa neophodnih za istraživanja svemira. Naime, potrebno je 24 puta manje energije da se podigne pola kilograma resursa sa Mesečeve nego pola kilograma resursa sa Zemljine površine.

U svojoj viziji o ekspediciji na Mesec nazvanoj Plavi Mesec, Bezos će preduzeti prvi korak slanjem 3,6 tona rovera, tereta i ljudi na mesečevu površinu.


„Vreme je da se vratimo na Mesec, ali ovog puta ostajemo“ – Džef Bezos

U svojoj prezentaciji Plavog Meseca, Bezos se dotakao pitanja o svemirskim kolonijama koje je razvio fizičar i profesor sa Univerziteta Prinston, Džerard O’Nil : “Da li je planeta najbolje mesto za život ljudi dok naseljavaju solarni sistem“?

Odgovor profesora O’Nila je odričan, predstavivši ideju o izgradnji velikih rotirajućih cilindara, danas poznatih kao O’Nilove kolonije, a koje bi bile izgrađene od materijala čije je poreklo sa Meseca i asteroida.


Bezos je podržao ideju profesora Džerarda O’Nila, proglasivši jednom od vizija Plavog Meseca podršku razvoju O’Nilovih kolonija koje bi bile oslobođene snažne Zemljine gravitacije. Svaka rotirajuća kolonija bi mogla da podrži život oko million ljudi.

Međutim, takav poduhvat bi trajao generacijama i zahtevao prevazilaženje nezamislivih inženjerskih problema, te zakona fizike.


Ilon Mask i SpaceX


Ilon Mask, rođen u Južnoj Africi, prodao je svoj prvi računarski kod kada je imao samo 12 godina. Nakon diplomiranja na Wharton školi biznisa u okviru Univerziteta Pensilvanije i napuštanja doktorskih studija na Stanfordu, on nastavlja sa svojim softverskim uspesima prodajom Zip2 za 307 miliona dolara. Nakon toga, osniva PayPal, a zatim ga prodaje eBay-u za 1.5 milijardi dolara.

Sa 180 miliona dolara u džepu, Mask odlučuje da se posveti dvema, po njegovom mišljenju najvažnijim misijama za čovečanstvo:

1. Zameni fosilnih goriva putem napredne solarne ekonomije

2. Napretku čovečanstva kao multiplanetarne vrste


SpaceX: Čovečanstvo kao multiplanetarna vrsta


SpaceX je osnovan u maju 2002. kao instrument kojom bi Ilon razvio rakete i poslao čovečanstvo na Mars. Nakon trostrukog neuspeha rakete Falcon 1, Ilon Mask ostaje bez novca. Međutim, zahvaljujući kapitalu koji je obezbedio PayPal, SpaceX uspeva iz četvrtog pokušaja. U decembru 2008.godine, SpaceX i NASA potpisuju milijardu dolara vredan ugovor o razvoju Falcona 9, letelici nove generacije.


Falcon 9 je uz značajno snižene troškove transformisao ovu industriju učinivši da rakete koje se mogu koristiti više puta postanu stvarnost. Do danas je Falcon 9 imao 33 uspešna sletanja od 39 pokušaja.


Na razvojnom putu Falcon-a trenutno je Falcon Heavy, danas najsnažnija operaciona raketa na svetu. Falcon Heavy je napravljen spajanjem tri modifikovane Falcon 9 rakete. Osim mogućnosti slanja velikog tereta u Zemljinu orbitu, Falcon Heavy ima značajne kapacitete za lansiranje raketa na Mesec i Mars. U aprilu ove godine (2019), Falcon Heavy je uspešno sleteo po drugi put.


Ali, zvezda kompanije SpaceX je Starship koji je centralna figura plana Ilona Maska o slanju čovečanstva na Mesec, Mars, pa i dalje. Ova raketa dizajnirana je da istražuje solarni sistem upotrebom goriva i resursa sa Marsa, te nas približava Maskovoj viziji o otvaranju svemira za kolonizacije.


“Mislim da je budućnost uzbudljivija i interesantnija ako njoj težimo kao multiplanetarna vrsta. Želimo da budemo inspirisani stvarima. Želimo da se budimo svakog dana i razmišljamo o tome kako će budućnost biti sjajna. Upravo to znači biti civilizacija koja putuje kroz svemir” – Ilon Mask

Dugoročno, svaki korak koji SpaceX preduzima usmeren je ka izgradnji kolonija i gradova na površini Marsa. Ilon Mask da se nada da će prvi ljudi naseliti Mars do 2030. godine, a da će prvi grad biti izgrađen najkasnije do 2050. Da bi se ovaj cilj postigao, planirano je 10 lansiranja između 2027 i 2050., po jedno na svakih 22-24 meseca kada su Zemlja i Mars najbliži.


Pored naseljavanja Marsa, Mask želi da istraži druge planete, prirodne satellite i asteroide koristeći Mars kao “benzinsku stanicu”.


Kratkoročni cilj: komercijalizacija Meseca


U septembru 2018. Mask je najavio komercijalizaciju leta na Mesec. Do 2023. Godine, japanski milijarder Jusaku Maezava koji je jedan od finansijera razvoja rakete Starship, ići će na prvi komercijalni put oko Meseca sa još 8 putnika koje izabere.

Zaključak


I Džef Bezos i Ilon Mask strastveno veruju u svoje ideje o o ekspanziji čovečanstva u svemir. Obojica razvijaju privatno finansirane rakete namenjene prevozu ljudi, te obojica teže odlasku na Mesec u bliskoj budućnosti. Međutim, Ilon Mask daleku budućnost čovečanstva vidi na Marsu, a Džef Bezos na masivnim konstrukcijama koje kroz svemir prevoze kolonije ljudi.


Ono što je danas sigurno, bez obzira na to ko od ovih milijardera uspe u svojim namerama, jeste da se čovevčanstvu otvara put ka neograničenim resursima vodeći do ekonomske ekspanzije nikada viđene u ljudskoj istoriji.