Čemu nas Case Study metod zapravo uči

"Tokom decenije provedene na poziciji dekana Harvardske poslovne škole, proveo sam stotine sati razgovarajući sa našim bivšim studentima. Da bih oživeo ove razgovore, oslonio sam se na omiljeno pitanje: "Šta je bila najvažnija stvar koju ste naučili tokom pohađanja našeg MBA programa?" Odgovori bivših studenata bili su različiti, ali su imali tendenciju da prate obrazac. Gotovo se niko nije osvrnuo na konkretan poslovni koncept koji je naučio.

Mnogi su spominjali bliska prijateljstva ili druga odnosno drugaricu iz razreda koji su im postali poslovni ili životni partneri. Međutim, alumni su najčešće istakli lični kvalitet ili veštinu kao što je „povećano samopouzdanje“ ili „sposobnost da se zalaže za tačku gledišta“ ili „znanje kako da blisko sarađuje sa drugima na rešavanju problema“. A kada sam pitao kako su razvili ove sposobnosti, neizbežno su navodili magiju Case Study metoda odnosno metoda rešavanja studija slučaja", naveo je u svom izlaganju Nitin Nohria, bivši dekan Harvardske poslovne škole.

Harvardska poslovna škola je pionir u korišćenju studija slučaja za podučavanje menadžmenta još od 1921. godine. Studije slučaja izlažu studente stvarnim poslovnim dilemama i odlukama, pri čemu ih uče da brzo procene poslovne probleme uzimajući u obzir širi organizacioni, industrijski i društveni kontekst. Takođe, studije slučaja uče studente kako da primene teoriju u praksi i kako da teoriju indukuju iz prakse. Metoda rešavanja studija slučaja neguje sposobnost kritičke analize, prosuđivanja, donošenja odluka i delovanja.

Postoji reč koja na odgovarajući način opisuje širi skup mogućnosti za koje su alumni naveli da su naučili iz metode slučaja. Ta reč je meta-veštine. Nastavnici definišu meta-veštine kao grupu dugotrajnih sposobnosti koje omogućavaju nekome da brže nauči nove stvari. Kada roditelji podstiču dete da nauči da svira muzički instrument, na primer, mimo nade da će usaditi muzičke veštine (koje će neka deca savladati, a druga možda ne), oni takođe mogu ceniti korist koju dete stiče od konstantnog doslednog vežbanja. Ova meta-veština je, pored muzike, dragocena za učenje mnogih drugih stvari.

7 suštinskih meta-veština koje studenti stiču rešavanjem studija slučaja:

1. Priprema

Metod rešavanja studija slučaja kreira snažne podsticaje za studente da se pripreme. Oni obično provode nekoliko sati čitajući, istražujući i diskutujući o studijama slučaja pre časa, ponekad sami, a ponekad u grupama.

Naučiti da budete spremni — da unapred pročitate materijale, odredite prioritete, identifikujete ključna pitanja i imate početnu tačku gledišta — je meta-veština koja pomaže ljudima da uspeju u širokom spektru profesija i radnih situacija. Svi smo videli kako pripremljena osoba, koja zna o čemu priča, može zadobiti poverenje drugih na poslovnom sastanku. Navike pripreme za diskusiju o studiji slučaja mogu transformisati studenta upravo u takvu osobu.

2. Pronicljivost

Studije slučaja primoravaju studente da identifikuju i fokusiraju se na ono što je bitno, ignorišu buku, prelistavaju kada je to moguće i koncentrišu se na ono što je važno, meta-veštine potrebne za svakog zaposlenog rukovodioca koji se suočava sa paradoksom istovremenog preopterećenja informacijama i nedostatka informacija.

3. Prepoznavanje pristrasnosti

Studenti često imaju početnu reakciju na studiju slučaja koja proizilazi iz njihovog porekla ili ranijih radnih i životnih iskustava. Na primer, ljudi koji su radili u finansijama mogu biti pristrasni da posmatraju studije slučaja iz finansijske perspektive. Međutim, efektivni generalni menadžeri moraju razumeti i saosećati sa različitim zainteresovanim stranama, a ako neko ima prirodnu tendenciju da favorizuje jedno gledište u odnosu na drugo, diskusija o desetinama studija slučaja će pomoći da se otkrije ta pristrasnost. Naoružani ovim samorazumevanjem, studenti mogu da isprave tu pristrasnost ili da nauče da pažljivije slušaju kolege čija različita gledišta mogu da im pomognu da vide dalje od sopstvenih predrasuda.

4. Presuda

Većina studija slučaja ima za cilj da podstakne diskusiju, a ne da istakne efikasnu ili neefikasnu praksu upravljanja. U svim studijama koje proučavaju, studenti dobijaju povratne informacije od svojih kolega i nastavnika o tome kada su njihove odluke manje ili više ubedljive što im omogućava da razviju rasuđivanje o donošenju odluka u uslovima neizvesnosti, saopštavanje te odluke drugima i dobijanje njihove podrške — sve su to osnovne liderske veštine.

5. Saradnja

Rasprava o studijama slučaja u malim studijskim grupama, a zatim u učionici, pomaže studentima da uvežbaju meta-veštinu saradnje sa drugima. Alumni često navode da su rešavanjem studija slučaja unapredili svoje veštine učestvovanja na sastancima i vođenja istih.

6. Radoznalost

Studije slučaja izlažu studente različitim situacijama i ulogama. U svim studijama, studenti preuzimaju ulogu preduzetnika, investitora, funkcionalnog lidera ili izvršnog direktora u nizu različitih industrija i sektora. Svaka studija slučaja nudi priliku studentima da vide šta im odgovara, šta ih uzbuđuje, šta im je dosadno, koju ulogu bi mogli da zamisle u svojoj karijeri.

Radoznalost pri rešavanju studija slučaja čini studente agilnijim, prilagodljivijim i otvorenijim za obavljanje šireg spektra funkcija u svojoj karijeri.

7. Samopouzdanje

Studenti moraju imati uloge tokom rešavanja studija slučaja koje daleko nadmašuju njihovo prethodno iskustvo ili sposobnosti, često kao vođe timova ili čitavih organizacija u nepoznatom okruženju. „Šta biste uradili da ste glavni junak studije slučaja?“, najčešće je pitanje tokom diskusije. Iako su zamišljeni i privremeni, ovakvi zadaci povećavaju samopouzdanje studenata da mogu da odgovore izazovu.

"U našem programu studenti mogu da proučavaju 500 studija slučaja tokom dve godine. Govoriti pred 90 kolega iz razreda u početku se čini rizično, ali učenicima je vremenom lakše da preuzimaju taj rizik. Saznanje da mogu da se održe u visoko rangiranoj grupi konkurentnih vršnjaka povećava samopouzdanje učenika. Alumni često opisuju kako ih je diskusija o slučajevima učinila da se osećaju spremnim za mnogo veće uloge ili izazove nego što su zamišljali pre MBA studija. Samopouzdanje je teško podučavati, ali čini se da ga metod rešavanja studija slučaja usađuje ljudima. Možda postoje i drugi načini učenja ovih meta-veština, kao što je ponovljeno iskustvo stečeno kroz praksu ili uputstva talentovanog trenera. Međutim, pod vođstvom izvanrednih nastavnika, metod rešavanja studije slučaja može da angažuje studente i da im pomogne da razviju moćne meta-veštine kao nijedan drugi oblik nastave", zaključio je Nohria.

Izvor: HarvardBusinessReview