Zoom sastanci - sredstvo poslovne komunikacije ili uzrok smanjenja produktivnosti

Tokom pandemije, Zoom je postao svakodnevno sredstvo poslovne komunikacije. Ali, sada je tu i Zoom burnout - sindrom koji obuhvata mnogo više od samog naprezanja očiju usled prekomernog gledanja u ekran. Nova studija ističe uzroke koji su doveli do nastanka ovog sindroma i kako se nositi sa njim.



Prekomerno korišćenje Zoom platforme može postati mentalno zahtevno. Postoji mnogo dokaza da su ljudi, usled mentalnog umora, manje efikasni. Koncentracija ljudi koji rade na mentalno zahtevnom zadatku vremenom opada. Takođe, kada smo umorni, naša memorija radi slabije. Postajemo zaboravni, kvalitet našeg slušanja se smanjuje i snimanje Zoom sastanaka za kasnije gledanje počinje da zvuči kao jedina opcija.


Internet sastanci mogu naneti štetu našoj produktivnosti, posebno u vreme kada su preduzeća finansijski na ivici. Postoje i pojedini dokazi da bi upotreba zvuka mogla biti bolje i efikasnije rešenje od ekranskih sastanaka.


Nova studija naglašava psihološki uticaj korišćenja niza platformi za video pozive. Studija je otkrila da ljudi često dostižu „neverbalno preopterećenje“ sa previše kontakta očima, što znači da bi trebalo više da poradimo na slanju i primanju neverbalnih signala.


Druga studija ističe da, na sastancima „licem u lice“, neverbalna komunikacija teče prirodno i retko kada svesno primećujemo svoju gestikulaciju i druge neverbalne znakove. Upravo ovo predstavlja jedan od glavnih razloga zbog kog ljudi jedva čekaju da se vrate na sastanke u salama i kancelarijama. Za druge je korišćenje Zoom-a sasvim u redu dok ne počne umor, a onda se javlja nelagoda.


Ovde bismo već mogli da pričamo o telefonskim sastancima. tokom kojih možemo čak i da se protegnemo, prošetamo po sobi, skuvamo šolju čaja ili kafe dok pričamo. Istraživači zaključuju da je samo manjem broju ljudi potrebno da gledaju u lice druge osobe kako bi uspešno komunicirali.


Mnogi stručnjaci pozivaju na smanjenje broja Zoom sastanaka. Ipak, navodi koji ukazuju da bi trebalo ozbiljno razmotriti povratak na telefonske sastanke potiču iz drugog akademskog rada koji seže mnogo dalje. Rane studije koje su upoređivale TV radio, novine i računarske ekrane utvrdile su da novine omogućavaju značajno najviše podsećanja na činjenice. Ekrani računara su, na veliko iznenađenje, bili bliži novinama i verodostojnijiod TV-a i radija. Nasuprot tome, mnoga istraživanja potvrđuju kako radio podstiče maštu. „Više volim radio nego TV jer su slike jasnije“, kaže stara izreka. Bilo da je reč o telefonu, radiju ili podcast-ima, naša mašta je aktivnija prilikom slušanja nego kada samo pasivno gledamo. A možemo postati vrlo pasivni kada smo iscrpljeni od prekomernog gledanja u ekran.


Sledeće istraživanje ovde postaje ključno, sugerišući da mašta ide ruku pod ruku sa motivacijom. Prema ovom gledištu, mašta nas može učiniti usmerenijim ka cilju, što može značiti da imamo veće šanse da iste i ostvarimo. Umor od Zoom-a može imati suprotan efekat.


Ako je ovo tačno - trebalo bi da, tokom sledećeg Zoom sastanka, obratimo pažnju koliko nas dugo drže produktivnost i motivacija, odnosno nakon koliko vremena počinje da preovladava umor.


Pokušajte da održite neke od svojih poslovnih sastanaka telefonom. U početku to može izgledati čudno i sigurno će biti potrebno nešto više vremena kako biste se privikli, ali možda ćete osvestiti da su vaši sastanci produktivniji i manje naporni. Vaša mašta se može ponovo pokrenuti i aktivirati vašu motivaciju. Naravno, ne govorimo vam da u potpunosti otpišete Zoom sastanke, već da upotrebu zvuka i ekrana za svakodnevne poslovne aktivnosti dovedete u ravnotežu.


Izvor: https://theconversation.com/zoom-burnout-be-more-productive-ditch-those-video-calls-expert-156772