Zašto bi 2021. mogla biti prekretnica u borbi protiv klimatskih promena?

Zemlje imaju ograničeno vreme za delovanje ukoliko žele da spreče velike negativne posledice klimatskih promena. Evo pet razloga zbog kojih bi 2021. mogla biti ključna godina u borbi protiv globalnog zagrevanja.



1. Presudna klimatska konferencija


U novembru 2021. godine svetski lideri okupiće se u Glazgovu radi nastavka značajnog pariskog sastanka održanog 2015. godine. Pariski sastanak je bio važan jer je to prvi put da su se sve nacije sveta okupile i složile da im je potrebna pomoć u rešavanju ovog problema. Prema uslovima iz Pariskog sporazuma, zemlje su se obavezale da će se sastajati svakih pet godina i povećavati svoje ambicije kada je u pitanju smanjenje ugljenika. To je trebalo da se održi u novembru 2020. godine u Glazgovu. Međutim, dogodila se pandemija i konferencija je odložena za ovu godinu.


2. Zemlje se već obavezuju na smanjenje ugljenika


Napretka je već bilo. Najvažnija najava o klimatskim promenama prošle godine došla je potpuno iz vedra neba. Na Generalnoj skupštini UN u septembru, kineski predsednik Si Đinping objavio je da Kina namerava da do 2060. godine postane neutralna prema ugljeniku.

Ekolozi su bili zapanjeni. Redukcija ugljenika oduvek se posmatrala kao skup posao, ali ovde je reč o državi koja najviše zagađuje na zemlji - odgovorna za oko 28% svetskih emisija - koja se bezuslovno obavezala da će upravo to učiniti bez obzira da li su druge zemlje sledile njen primer.


3. Obnovljivi izvori su sada najjeftinija energija


U oktobru 2020. godine, Međunarodna agencija za energiju, međuvladina organizacija, zaključila je da solarna energija sada nudi „najjeftiniji izvor električne energije u istoriji“.

Obnovljivi izvori su većinom jeftiniji od energije fosilnih goriva u većem delu sveta kada je reč o izgradnji novih elektrana. A, ako države sveta povećaju svoje investicije u vetar, solarnu energiju i baterije u narednih nekoliko godina, cene će verovatno još više pasti do tačke u kojoj su toliko jeftine da će moći da zatvore i zamene postojeće elektrane za ugalj i gas.


4. Covid sve menja


Pandemija koronavirusa poljuljala je naš osećaj neranjivosti i podsetila nas da je moguće da naš svet bude uzdrman na načine koje mi ne možemo da kontrolišemo. Takođe je doneo najznačajniji ekonomski udar još od Velike depresije. Evropska unija i nova administracija Joe-a Biden-a u SAD-u obećali su milijarde dolara zelenih investicija kako bi pokrenuli svoje ekonomije i pokrenuli proces dekarbonizacije.


5. I poslovanje postaje zeleno


Pad troškova obnovljivih izvora i sve veći pritisak javnosti transformišu stavove i u poslovanju. Za to postoje čvrsti finansijski razlozi. Zašto ulagati u nove naftne bušotine ili termoelektrane na ugalj koje će zastareti pre nego što ostvare povrat sredstava tokom 20-30 godina? Logika je već zaživela na tržištu. Teslina cena akcija učinila ju je najvrednijom svetskom automobilskom kompanijom.



Cilj je da preduzeća i investitori pokažu da njihove aktivnosti i investicije čine neophodne korake za prelazak na neto nulti svet. Sedamdeset centralnih banaka već radi na tome da se to dogodi, a ugradnja ovih zahteva u svetsku finansijsku arhitekturu biće ključni fokus konferencije u Glazgovu.


Dakle, postoji dobar razlog za nadu, ali to je daleko od završenog posla.


Izvor: https://www.bbc.com/news/science-environment-55498657

AFA
Asocijacija za afirmaciju žena

Gospodar Jovanova 2

11000 Belgrade, Serbia

+381 (0)11 218 0533

office@afa.co.rs

Quick Links

© 2019 created by AFA

  • LinkedIn - White Circle
  • White Facebook Icon
  • White Instagram Icon
  • YouTube - White Circle
  • Twitter - White Circle