U ovim trenucima je ključno sačuvati optimizam

COVID-19 je napravio radikalne promene koliko u privredi tako i u aspektima pravnog sistema. Iako još uvek ne možemo predvideti završetak ove globalne krize koja sa sobom nosi veliki broj izazova, možemo se prilagoditi i odgovoriti trenutnim.

U okviru “AFA intervjua”, pričali smo sa našim korporativnim partnerima Višnjom Filipović i Rastkom Petakovićem iz Karanović&Partners i prenosimo vam njihova iskustva:

Kako je koronavirus uticao na vaše poslovanje i kako ste se organizovali da biste nastavili nesmetan rad i osigurali bezbednost svojih saradnika?

Rastko: Na samom početku počeli smo da dobijamo informacije od naših kolega iz kancelarija sa kojima sarađujemo iz Holandije, Belgije i drugih zemalja da oni imaju povećanu predostrožnost u vezi sa situacijom koja se dešava. Mi smo se nedelju dana pre nego što je uvedeno vanredno stanje krenuli da radimo od kuće i to je zapravo taj prvi efekat.

Obzirom da smo advokatska kancelarija i da su svi sudovi bili zatvoreni, vrlo brzo nakon uvođenja vanrednog stanja, veliki deo tima koji se bavi parnicom je prestao da radi. To je sa sobom donelo određene izazove u vezi rada sa klijentima i postavilo se pitanje kako klijenta savetovati kada ne može brzo pred sudom da ostvari svoje pravo; kako mu pomoći kada čeka neku presudu; kako mu pomoći kada čeka neku upravnu odluku.

Mi smo u roku od mesec dana, od kancelarije koja se pre svega bavi transakcijama između kompanija, počeli mnogo više da se bavimo time kako da im pomognemo da biznise adaptiraju novonastalim okolnostima, što je više konsultantski posao, koji opet ima određene izazove - u relativno kratkom vremenskom periodu morali smo da se prilagodimo novim upitima.

Mi smo to uspeli da uradimo ali je velika nepoznanica kako će sve te promene koje su se desile kod klijenata i kod nas izgledati dugoročno. Kako će situacija izgledati za 6 meseci, za godinu dana; da li ćemo se izboriti i vratiti na staru normalu ili ćemo doći na novu normalu i sve mi se više čini da će biti nova normala.

Da li je u vašoj kompaniji pandemija virusa transformisala biznis i ako jeste na koji način?

Rastko: Ovaj posao ima jednu prisnu komponentu gde se sa ljudima viđate i razmenjujete informacije o svemu što se dešava. Sad toga nema i tome moramo da se prilagođavamo; takođe gledamo kako da u pružanje svoje pravne podrške našim klijentima unesemo malo više tehnologije. Ovaj proces smo započeli prošle godine, i još uvek radimo na tome, jer postoje određeni izazovi i ta promena ne može da se desi samo kod nas, mora da se desi i kod klijenata, da bi oni bili otvoreni za takve promene.

Višnja: Kada govorimo o transformaciji, ona se nije dogodila samo kod nas nego i globalno. Mnoge aktivnosti koje se tiču odnosa sa klijentima su morale biti premeštene u online sferu, i tako je većina kompanija, pa i naša, donekle ubrzano ušla u taj proces digitalne transformacije.

Veliki broj konferencija, sastanaka i svega što zahteva direktan kontakt sa klijentima je premešteno online. Prešli smo na webinare, na audio podkaste – za vreme korone smo snimili 10 epizoda k-talksa. U velikoj meri smo se orijentisali na komunikaciju i sa internom i sa eksternom publikom, zbog koje smo se orijentisali na digitalne kanale komunikacije gde smo prilagodili sadržaj i same poruke koje šaljemo. Obzirom da će ova nova situacija, kako stvari stoje, ipak da potraje nažalost, čitava naša interna strategija se prebacila na digital i to će biti trend u narednom periodu. Većina kompanija se uglavnom susreće sa istim izazovom.

Da li postoje određena predviđanja kako će biznisi u vašoj industriji izgledati u budućnosti i sa kakvim opasnostima odnosno mogućnostima će se suočiti?

Rastko: Prvi utisak je smanjeni fizički kontakt sa klijentom, što je u našoj industriji zaista veliki izazov i ono što je najspecifičnije u tom izazovu je to što on nije podjednako pogodio i na jednak način transformisao odnose sa svim klijentima. Mi imamo klijente koji su se zatvorili pre nas, imamo klijente koji su već najavili da se do kraja godine neće vraćati u kancelariju a imamo i one koji na neki način vrše pritisak i sugerišu da bismo već trebali da se vratimo na staro i viđamo sa njima na sastancima, jer prosto neki klijenti očekuju taj tip kontakta.

Mislim da je potrebno vreme da se prilagodimo Zoom-u. Zoom je veoma dobra alatka koja nam pomaže da se vidimo sa klijentima sa kojima smo se obično samo čuli ili videli jednom godišnje u inostranstvu. Smatram da postoji prepreka rada na daljinu i smatram da je ta prepreka kod nas i u našem biznisu dosta specifična zato što je advokatura biznis koji se zasniva na poverenju i ljudi očekuju da kada sednu sa nama u prostoriju da nema nikog trećeg koji to sluša, da nema nikog oko nas dakle da smo sami i posvećeni klijentu. Ne zanam koliko su Teams i drugi alati sposobni da naprave, da kažemo, takav ugođaj i verujem da je za to potrebno vreme.

Druga vrsta transformacije je da mail više nije dovoljno dobar način komunikacije sa klijentima. Takođe sam primetio da klijenti za njima bitne teme traže Zoom sastanak ili šalju poruke putem WhatApp-a odnosno na neki bliskiji način pokušavaju da komuniciraju, na način na koji prijatelji komuniciraju među sobom, dok je Outlook rezervisan za neku poslovnu saradnju i formalnu komunikaciju i ta promena je nešto čemu moramo da se prilagodimo.

Višnja: Pored klijenata koji su najavili da se neće vraćati do kraja godine, postoje i stejkholderi koji su najavili da se neće vraćati do proleća/leta 2021. godine. Zaista je za našu industriju najveći izazov fizičko viđanje sa ljudima i kako sve aktivnosti za koje su tradicionalni klijenti navikli da se dešavaju “face to face” premestiti na online prostor, tako da svima bude ugodno i da se svi dobro osećaju u tom prostoru.

Mislim da su neki ljudi baš dobro prihvatili Zoom sastanke, dok neki još uvek pokušavaju da se naviknu i to će biti naša realnost još nekih godinu dana sigurno, ako ne i do kraja sledeće godine.

Kakva su vaša očekivanja u pogledu pandemije? Da li imate pripremljenu strategiju ukoliko se dogodi neki sličan scenario i da li je vaš poslovni model dovoljno prilagodljiv kako bi se vaš biznis oporavio od uticaja krize i kako biste upravljali potencijalnim krizama u budućnosti?

Rastko: Mi smo u biznisu koji je dosta osetljiv na opštu situaciju u društvu. Kada radite transakcije to znači da zavisite ne samo od toga kakva je ekonomija već i od toga kakav je optimizam u ekonomiji - dakle ako je optimizam vrlo visok, transakcije će se dešavati. Procena je da će ove godine pad GDP-a iznositi negde oko 7%, a takođe je procena da je već ove godine došlo do pada broja transakcija za 25% kao i da je vrednost tih transakcija pala za 40%. Ovo je deo ekonomije koji zavisi možda najviše od optimizma i kada je taj optimizam nizak onda se transakcije ne dešavaju, što je negativna strana.

Mi smo i ranije bili uvek u nekoj pripremi i treningu da kada god dođe kriza, budemo spremni i vrlo prilagodljivi. Imamo jedan vrlo fleksibilan sistem koji nam omogućava dugoročnu prilagodljivost i opstanak, bez nekih turbulentnih promena. Rekao bih da smo mi dočekali ovu krizu možda i spremniji nego neki standardni biznisi, u smislu poslovnog modela koji imamo.

Dodatni izazov u pravnom sektoru je da to nije sektor gde se dešavaju brojne digitalne inovacije. Dakle nije mesto gde se dešava ogromna količina digitalne transformacije i digitalnih inovacija. Mi se trudimo da ispratimo trendove i koristimo sisteme koji rade na bazi veštačke inteligencije, prediktivne sisteme, modern business intelligence modele, tako da smo se zaista trudili da novo i inovativno u poslovnom modelu uvedemo u sistem. Takođe gledamo da naše prisustvo u javnosti bude digitalno friendly i na tome ćemo još raditi. Ne očekujem da drastično skrećemo kormilom na bilo koju stranu, pre bih rekao da ćemo da zadržimo postojeći fleksibilan model, trudićemo se da olakšamo našim klijentima jer imam utisak da je njima čak i malo teže nego nama, u ovoj celoj situaciji.

Višnja: Smatram da će u ovim trenucima biti ključno sačuvati optimizam. Problem predstavlja zapravo to što ne znamo šta se može očekivati od pandemije. Takođe, dobijamo oprečne informacije, naročito u ovom regionu, tako da nismo sigurni šta se tačno dešava, u smislu tačnog broja obolelih, koliko će situacija trajati, kakvi su simptomi i slično. Stalno smo u stanju neizvesnosti i u tom aspektu očuvanja biznisa i biznis modela dosta je bitno sačuvati optimizam da će ovo sve jednog dana da prođe i da će se život nastaviti onakav kakav je bio, samo je pitanje da li u novoj ili staroj normali. Moraćemo da sačekamo da vidimo.

Součeni smo sa vrlo nepredvidivom pandemijom, tako da je bilo kakva vrsta predviđanja, u smislu šta će biti kroz par dana ili par meseci, samo možemo da kažemo “Videćemo”. Najbolje je da se sada suzdržimo raznih predviđanja i radimo svoj posao najbolje što možemo, budemo što agilniji i prilagodljivi datoj situaciji.