AFA
Asocijacija za afirmaciju žena

Gospodar Jovanova 2

11000 Belgrade, Serbia

+381 (0)11 218 0533

office@afa.co.rs

Quick Links

© 2019 created by AFA

Simptomi virusa: Koliko se brzo ispoljavaju i na šta treba obratiti pažnju

Novi virus COVID-19 se širi veoma brzo. Za sada je poznato da je više od 350.000 ljudi zaraženo, a više od 15.000 smrtnih slučajeva je zabeleženo širom sveta.

Veliki broj novih slučajeva se beleži svakoga dana i to van Kine, te se virus širi velikom brzinom u Evropi. U Velikoj Britaniji je do sada potvrđeno više od 6.650 slučajeva, mada se smatra da je zaraženo najmanje 10.000 ljudi dok je 335 pacijenata preminulo od posledica virusa. Za sada je više od 50.000 ljudi testirano u Engleskoj, Škotskoj, Velsu i Severnoj Irskoj. Stručnjaci upozoravaju da svetu godinama preti epidemija bolesti, ali i da postoji način da pojedinci učine nešto kako bi zaštitili sebe i druge.


Šta je koronavirus?


Ovaj virus spada u porodicu virusa koja kod životinja izaziva bolest. Prelaskom na ljude izaziva uobičajene simptome nalik prehladi. Novi virus poznat kao COVID-19 mnogo je ozbiljniji od obične prehlade. Do sada je 15 do 20 procenata bolničkih slučajeva klasifikovano kao “teški” a trenutna stopa smrtnosti varira između 0.7 i 3.4 % u zavisnosti od lokacije i pristupa bolničkoj nezi. Naučnici u Kini veruju da je COVID-19 mutirao u dva soja, jedan agresivniji od drugog, što mnogo komplikuje razvoj vakcine.


Koji su simptomi koronavirusa?


Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, glavni simptomi obično uključuju:

· Suv kašalj

· Temperaturu

· Umor

· Otežano disanje (u težim slučajevima)


Neki pacijenti mogu imati i bolove, zapušen nos, i osećati bol u grlu. Ovi simptomi su blagi i počinju postepeno. Neki se zaraze a neki nemaju nikakve simptome i osećaju se dobro. Simptomi su slični simptomima kod respiratornih oboljenja uključujući grip i prehladu. Ukoliko imate ove simptome uzmite u obzir sledeće: Da li ste putovali u područja visokog rizika poput Kine, Južne Koreje, ili Severne Italije kao i da li ste bili u bliskom kontaktu sa nekim ko je zaražen ovim virusom. Stariji lekari su tražili da se zvanična lista simptoma proširi na gubitak mirisa i ukusa, dok pacijenti takođe prijavljuju bolove u stomaku i probleme sa očima.

Koliko brzo se pojavljuju simptomi?


Prvi simptomi se javljaju između 2 i 10 dana nakon prenošenja virusa ali mogu biti i do 24 dana. Većina ljudi se oporavi od bolesti bez posebnog lečenja, međutim jedan od svakih 6 osoba (16%) postaje ozbiljno bolestan i razvija poteškoće sa disanjem.


Stariji ljudi i oni koji imaju već neko oboljenje dijagnostifikovano poput visokog krvnog pritiska, srčanih problema, plućnih tegoba ili dijabetesa verovatno će razviti ozbiljnu bolest.


Kada je potrebno potražiti medicinsku pomoć?


Ljudi koji osećaju poteškoće sa disanjem bi trebali da potraže lekarsku pomoć ali i da ne izlaze iz kuće. Ukoliko imate temperature i kašljete, predlaže se samoizolacija na sedam dana, ukoliko živite sami. Međutim, ako živite sa drugima, vi i ljudi sa kojima živite moraće da se osame do 14 dana što će pomoći zaštiti drugih. Ukoliko vam se simptomi tokom samoizolacije pogoršaju, potražite medicinsku pomoć.


Kako se samoizolovati ukoliko mislite da imate koronavirus?


Ukoliko mislite da imate virus, potrudite se da budete u karantinu. To znači da bi trebalo da:

· Ostanete kod kuće

· Ne idete na posao ili u druge javne prostorije

· Ne koristite javni prevoz i taksi

· Zamolite porodicu i prijatelje da vam obezbede hranu i lekove kako ne biste išli u prodavnicu

· Odbijete bilo koju vrstu posete


Kako se virus širi i kako se mogu zaštititi?


Higijena ruku je prva i najvažnija linija odbrane. Kao kod prehlade, novi virus se širi kapljicama kada osoba kašlje ili kija. Kapljice mogu putovati i do tri metra i da slete na površine koji drugi dodiruju i da se na taj način virus širi dalje. Ljudi postaju zaraženi kada te kapljice dospeju do usta, nosa ili očiju. Iz toga sledi da ja najvažnija stvar za zaštitu držati ruke čistim i često ih dezinfikovati. Takođe, pokušajte da ne dodirujete usta, nosi i oči neopranim rukama.


Ostali saveti uključuju:

· Nosite sredstvo za čišćenje ruku uvek sa sobom

· Uvek perite ruke pre nego što dodirnete lice

· Budite posebno oprezni kada dodirujete stvari

· Sa sobom nosite maramice koje ćete koristiti ukoliko vam se kašlje ili kija

· Izbegavajte rukovanje i ljubljenje

· Redovno čistite ne samo ruke već i druge površine koje često dodirujete


Da li se virus prenosi samo kapljično?


Verovatno ne, ali one predstavljaju najveći rizik. Zbog toga je higijena ruku ključna.


Kako mogu zaštititi svoju porodicu, posebno decu?


Deca mogu prenositi virus iz razloga što su češće u grupama i manje vode računa o higijeni. Čini se da virus češće pogađa starije osobe ali i deca mogu biti zaražena. Međutim, možete u velikoj meri da smanjite rizik oboljevanja dece na sledeći način:

· Objasniti im kako se šire klice i koliko je važna higijena ruku

· Održavanjem površina u domaćinstvu čistim

· Korišćenjem jednokratnih krpa za brisanje površina

· Korišćenje zasebnih peškira u domaćinstvu

· Pobrinite se da ne dele četkice za zube već da uvek koriste samo njihovu

· Neka vam dom bude suv i prozračan

· Izbegavajte da radite osim ako nije neophodno


Da li su maske za lice zaista korisne i da li deluju?


Zdravstvene organizacije ne preporučuju papirne maske za lice jer su neprikladne za korišćenje i veoma im brzo ističe zaštita koju pružaju na početku. Ono što je još loše je da se brzo vlaže iznutra i predstavljaju savršeno okruženje za uspevanje klica. Takođe mogu biti opasnost za druge ukoliko se bezbrižno odbace.


Da li su neke grupe ljudi ugroženije od drugih?


Podaci iz Kine sugerišu da se svi mogu zaraziti virusom, mada stariji ljudi imaju više verovatnoće da će se kod njih razviti ozbiljnije bolesti. Ljudi sa smanjenom šansom za preživljavanje upale pluća su ljudi stariji od 65 godina kao i deca mlađa od 2 godine. Takođe u ovu grupu spadaju i ljudi sa slabijim imunološkim sistemom.


Da li postoji vakcina protiv koronavirusa?


Trenutno nema dostupne vakcine, ali naučnici širom sveta rade na otkivanju iste. Međutim, potencijalna vakcina svakako neće biti dostupna do godinu dana i najverovatnije će je prvo dobiti zdravstveni radnici koji su najviše izloženi. Pored toga, istraživači u Kini veruju da je virus mutirao te je otežano potencijalno pronalaženje vakcine protiv ovog virusa.


Koja je razlika između koronavirusa i gripa?


Oba mogu izazvati slične simptome ali se genetski razlikuju. Koronavirus počinje kod životinja tako da ljudi nemaju prirodni imunitet.


"Virusi gripa se inkubiraju veoma brzo - obično imate simptome dva do tri dana nakon zaraze, ali koronavirusima traje mnogo duže", kaže profesor Neil Ferguson, naučnik za epidemiju bolesti na Imperial College London. „Sa virusom gripa postaćete imuni, ali postoji mnogo različitih virusa koji kruže. Koronavirusi se ne razvijaju na isti način kao i grip, sa puno različitih sojeva, ali jednako tako naše telo ne stvara veoma dobar imunitet. "


Izvor: https://www.telegraph.co.uk/