Sada je pravi trenutak da sprečimo video-nadzor u gradovima
Ne zaslužuju sve inovacije razvoj - mnoge tehnologije nikada nisu ni trebale biti stvorene.
Skrivene kamere, algoritmi predviđanja, komandne sobe i inteligentni sistemi nalaze se na nebu i na ulicama naših gradova. Ove različite tehnologije, osmišljene da pokriju kamerama gradove, nemaju mesta u društvu koje ne želi ugnjetavanje. Zabrana nadzornih uređaja je način suočavanja sa oblicima moći koji se pokušavaju postići ovakvom infrastrukturom.
Amazon, IBM i Majkrosoft saopštili su da napuštaju tržište softvera za prepoznavanje lica i uvode moratorijume na davanje takvog softvera policiji. Aktivisti i naučnici, koji dugo istražuju probleme vezane za prepoznavanje lica i vrše pritisak na regulative i zabrane razvoja softvera, izražavaju sumnje da je ovo saopštenje velikih tehnoloških kompanija zaista pobeda.
Reakcije ovih kompanija su očigledno proračunate poslovne odluke. IBM je ionako zaostajao na polju prepoznavanja lica i uvideo je šansu da osvoji neke lake PR poene. Amazon i Majkrosoft su zapravo pauzirali razvoj, dok Kongres ne stvori regulatorne standarde za koje će neminovno lobirati i uticati da se prihvate. Sve reforme će služiti za uspostavljanje sistema kontrole koji je preopasan, previše ekspanzivan i previše moćan.
Da bi se postigao stvarni uspeh potrebno je razmontirati čitavu urbanu mašinineriju koja sada upravlja našim gradovima. Moramo sistematski dekonstruisati, uništiti i zabraniti ove tehnologije - treba početi od prepoznavanja lica, ali tu se ne treba zaustaviti. Neophodno je nadzornu infrastrukturu koja se sada nalazi u gradovima smesta demontirati. To ne znači pronalaženje „najbolje prakse“ za „etičku upotrebu“ određene tehnologije. Takođe, to ne znači da se inicijative pauziraju na neko vreme, samo da bi se ponovo pokrenule kada se svi primire.
Ako prihvatimo modifikovanje i regulisanje ovih tehnologija, onda potkopavamo vlastiti uticaj i isključujemo moguće alternative. Postavljanje neposrednih zabrana tehnologija poput prepoznavanja lica i prikupljanja podataka je efikasna politika koju možemo da kontrolišemo. Ovakav pristup je dosta lakši od provlačenja kroz dugi proces konsultacija i komiteta samo da bi se smislla hrpa pravila za koje se verovatno mogu pronaći rupe ili se neće poštovati.
Ne moramo odmah da počnemo sa rušenjem planetarne infrastrukture nadzora, mada bi bilo dobro postaviti nove ciljeve. Nove mogućnosti su nastale razvojem novih masovnih pokreta koji zahtevaju bolji svet. Moramo neutralisati samoproglašene pragmatičare koji su odlučili da je njihova dužnost da na ulicama prate desetine hiljada ljudi, a sve u ime naše bezbednosti. Tek tada možemo započeti izgradnju novog sveta.
Postojeći poredak vlasti je neodrživ. Ali nije nepromenljiv. Nije potrebno ukinuti samo određene institucije, postoje i infrastrukture koje je potrebno dekonstruisati. Kompanije koje su profitirale od ovih tehnologija i vlade koje su ih koristile protiv javnosti, nemaju moralna ovlašćenja da nam kažu šta treba zadržati a šta odbaciti.
Ukidanje ovih tehnologja izgleda kao udar na budžete za održavanje ogromne policijske infrastrukture i otkazivanje unosnih ugovora sa kompanijama. Ali umesto da štedimo na školskim budžetima i socijalnim službama, štednja je potrebna u nadzoru i socijalnoj kontroli. Konkretno, ukidanje znači sistematsko uklanjanje kamera i drugih špijunskih tehnologija koje pune naše gradove. Ne kao amateri, već kao profesionalci – ljudima koji su nekada bili na meti ove nadzorne infrastrukture trebalo bi ponuditi poslove, čime će se odbaciti ove nazadne tehnologije.
Izvor: onezero.medium.com
Comments