Pogledajte prvi onlajn panel u okviru projekta „Igraj se sa tatom!“

Updated: Jul 24

Prvim u nizu online panela u okviru serijala od osam emisija, AFA je lansirala projekat "Igraj se sa tatom" kao partner na projektu “Rodno odgovorno upravljanje - Preraspodela neplaćenog rada” koji sprovodi Agencije za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena - UN Women Srbija u saradnji sa Koordinacionim telom za rodnu ravnopravnost, a uz podršku Vlade Ujedinjenog Kraljevstva i Britanske ambasade.

Projekat "Igraj se sa tatom" ima za cilj da skrene pažnju o značaju podjednakog uključivanja očeva u razvoj i odgajanje dece i brigu o porodici i domaćinstvu, čime doprinose da porodični odnosi budu skladniji a deca uspešnija u školi i razvoju svojih talenata, što otvara mogućnost i za veće uključivanje žena u razvoj društva i ekonomije, i rešavanje socijalnih i društvenih izazova i kreiranje digitalne civilizacije.

U cilju podizanja svesti o važnosti ove teme, u naredna 2 meseca ćemo organizovati seriju online panela, i okupiti lidere iz različitih oblasti i sektora privrede da govore o značaju ove teme za društveni i ekonomski prosperitet, imajući u vidu da su upravo najprogresivnija društva ona u kojima su oba pola uključena u kreiranje društveno-ekonomske vrednosti.


Na panelu smo razgovarali o značaju podjednakog uključivanja muškaraca u roditeljstvo, kako za njihovu decu, tako i za njihove supruge. Složili smo se kako su društva u kojima postoji podjednaka participacija oba pola u društveno-ekonomskim procesima najprosperitetnija i najsrećnija društva.


Jelisaveta Lazarević, Head of Corporate Partnership u AFA, je u uvodu govorila o tome da na svetskom nivou, muškarci dominiraju u vođenju društava, i većinski su zastupljeni na rukovodećim pozicijama u svim sektorima privrede u kompanijama. Sa druge strane, žene tradicionalno više učestvuju u obavljanju neplaćenih poslova, poput brige o deci i kući. Kao i što naziv današenjeg panela kaže, žene obavljaju tri puta više ovih poslova od muškaraca, čime stvaraju vrednost koja se procenjuje na 10 triliona dolara, što je 3 puta više od profita svih tehnoloških kompanija. Međutim, postoje brojna istraživanja koja pokazuju da su društva u kojima su oba roditelja podjednako uključena u stvaranje ekonomske i socijalne vrednosti, zapravo najprogresivnija društva. Zemlje gde su lideri žene su najuspešnije odgovorile na pandemiju, i energičnije su u rešavanju ekonomskih, društvenih i socijalnih problema. Osim toga, podjednakim uključivanjem oba roditelja u odgajanje dece, stvaraju se uspešnije buduće generacije, dok se istovremeno ženama omogućava da imaju više slobodnog vremena za profesionalno napredovanje, networking i edukaciju.


Miša Stojiljković, novinar, psiholog i autor emisije „Tada, ti si lud“, naveo je kao primere ovakvih društava skandinavske zemlje, gde čak postoji obavezno porodiljsko odsustvo za tate. Predložio je uvođenje obaveznog odsustva u trajanju od barem mesec dana i u Srbiji. Ipak, složili smo se kako su osvešćenost i promena percepcije važnije nego promene zakona. Najvažnija je promena na individualnom nivou, s obzirom da je porodica nukleus sistema vrednosti za buduće generacije, ali i promena na nivou kompanija – npr. uvođenje fleksibilnih radnih angažmana za mame i tate, otvaranje vrtića u okviru kompanijskih kompleksa ili nuđenje plaćenog odsustva mimo porodiljskog koje obezbeđuje država.   


Zaključci su ukazali i na to da je vreme, kao najoskudniji resurs, posebno oskudan za žene s obzirom da one obavljaju tri puta više neplaćenih poslova i posledično na raspolaganju imaju manje vremena za networking, usavršavanje, razvoj karijere i razvoj društva. Stoga je od izuzetne važnosti da se muškarci uključe u brigu o deci, kako bi ženama oslobodili jedan deo tog vremena. Ipak, Marijana Vasilescu, direktorka Sberbanke, je skrenula pažnju i na to koliko je važno da deca razumeju zašto mama npr. odlazi na dodatnu edukaciju, da im se objasni šta to ona tamo uči i da se i u njima razvije radoznalost za nove teme.


Imajući u vidu da je svaka druga žena u Srbiji bazično digitalno nepismena, zaključili smo kako je neophodno obezbediti slobodno vreme i infrastrukturu za njihovo usavršavanje i time im omogućiti da aktivno učestvuju u kreiranju budućeg digitalnog društva. Stefan Lazarević, generalni menadžer NCR-a, podsetio je kako je pandemija Covid-19 najjasnije pokazala koliko smo kao društvo odmakli po pitanju digitalne transformacije i koliko je digitalna pismenost neophodna za takvu transformaciju. To zahteva promenu svih nivoa obrazovanja mladih, ali zahteva i dodatno obrazovanje odraslih (za koje žene imaju manje vremena nego muškarci), kako niko ne bi bio ostavljen po strani.


Kako bi ostale kompetentna radna snaga za 21. vek i kako bi rame uz rame učestvovale u kreiranju budućnosti, žene moraju više tehnološki da se edukuju i da se uključuju u IT sektor. S druge strane, imamo podatke kako je u IT firmama četiri puta manje žena na menadžerskim pozicijama i kako one i na istim pozicijama imaju 20% manje plate nego muškarci. Međutim, Miloš Đurković, direktor SaS Adriatic region, je istakao kako je uveren da su ovo rudimenti prošlosti i kako IT sektor možda najbrže postaje inkluzivan. Ovo je sektor koji najbrže raste i čije potrebe za radnom snagom rastu brže nego sama radna snaga koja se za taj sektor školuje, pa otud i naročita posvećenost kompanija iz ICT sektora ovoj temi, koja doprinosi popravljanju slike u ovoj oblasti.


Ceo panel možete pogledati na linku.



Ovaj tekst je nastao u okviru projekta “Rodno odgovorno upravljanje – Preparaspodela neplaćenog rada", koji sprovodi Agencija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women), u saradnji sa Koordinacionim telom za rodnu ravnopravnost, uz podršku Vlade Ujedinjenog Kraljevstva i Britanske ambasade. Stavovi u ovom tekstu pripadaju isključivo autorima i autorkama, i ne predstavljaju nužno stavove UN Women, Ujedinjenog Kraljevstva i Britanske ambasade, Ujedinjenih nacija, ili bilo koje druge organizacije pod okriljem Ujedinjenih nacija

Illustration from freepik.com / Icons made by Monkik, Freepik, Good Ware from www.flaticon.com

AFA
Asocijacija za afirmaciju žena

Gospodar Jovanova 2

11000 Belgrade, Serbia

+381 (0)11 218 0533

office@afa.co.rs

Quick Links

© 2019 created by AFA