Naftne kompanije moraju drastično da smanje proizvodnju kako bi ispunile klimatske ciljeve

Međutim, do sada nisu dale nikakve naznake da je to deo njihovih planova.


Ranije ove godine, Međunarodna agencija za energetiku izdala je oštro upozorenje: Da bi postojala šansa da se globalno zagrevanje zadrži ispod 1,5 stepeni Celzijusa, što predstavlja prag za sprečavanje nekih od najgorih uticaja klimatskih promena, razvoj nove nafte i gasa morao bi prestati ove godine. Ali, kompanije za fosilna goriva - čak i one koje tvrde da su usklađene sa Pariskim klimatskim sporazumom, koji postavlja cilj da se zagrevanje ograniči na „znatno ispod“ 2 stepena Celzijusa (35,6 stepeni Farenhajta) i da ciljaju na 1,5 stepeni - i dalje ulažu milijarde u nove projekte.


Novi izveštaj neprofitne organizacije Carbon Tracker detaljno opisuje koliko je potrebno smanjiti proizvodnju najvećih svetskih naftnih i gasnih kompanija da bi se koračalo ka ispunjenju globalnih klimatskih ciljeva. U izveštaju se navodi da će do sledeće decenije mnoge kompanije morati da smanje proizvodnju za više od 50%. Pokušaj da se nadoknade emisije stvarima poput sadnje drveća ne može pokriti jaz. „Teško je naterati matematiku da radi sa bilo kojim drugim rešenjem osim da se pod hitno smanji upotreba fosilnih goriva“, kaže Axel Dalman, saradnik analitičara u kompaniji Carbon Tracker. Naftna industrija predlaže veliki broj rešenja koji ne uključuju redukovanje proizvodnje nafte, ali nijedan od ovih metoda nije pouzdan za smanjenje emisije CO2.


Istraživači su izračunali da će ConocoPhillips morati da smanji proizvodnju za 69%. Chevron se suočava sa smanjenjem od 52%. Shell će morati smanjiti proizvodnju za 44%. BP i ExxonMobil će morati smanjiti proizvodnju za trećinu. Samo nekoliko kompanija za proizvodnju fosilnih goriva - BP, Eni, TotalEnergies i Shell - priznalo je da će njihova proizvodnja morati da se smanji. Ali čak i oni ulažu u dalji pronalazak nafte.


"Mislim da koriste neke taktike odlaganja kako bi izbegli zaista teške i hitne promene", kaže Dalman. „Neki od njih su i dalje skeptični u pogledu brzine tranzicije, posebno u narednoj deceniji i zato ne žele prvi da se pokrenu. Ne žele da brzo smanje proizvodnju, a zatim zaključe da gube od konkurencije. Ali, ako tvrdite da ste ozbiljni u vezi sa „net zero 2050“ i tvrdite da ste spremni da se transformišete počevši od danas, a ne tek za 20 godina, onda se istraživanje novih sredstava zaista čini nedoslednim."


Odvojena studija objavljena u Nature-u takođe je otkrila da će većina rezervi fosilnih goriva morati da ostane zakopana kako bi se ispunili ciljevi Pariskog sporazuma. Promene politike, poput smanjenja subvencija za fosilna goriva, mogle bi pomoći u prinudnoj akciji, a mogao bi biti od pomoći i pritisak investitora.


„Iz naše perspektive, svakako je veoma pozitivno što finansijska industrija i investitori ovo počinju da shvataju ozbiljno“, kaže Dalman. „Investitori su dugo bili srećni ako uspeju da dobiju pristojne prinose, možda čak i kratkoročno, i bili su prilično zadovoljni time što su kompanijama dozvolili da odluče šta će se od informacija obelodaniti. Oni su na neki način verovali upravnim odborima i smatrali da znaju šta je ispravno učiniti. Ali, jasno je da su se konačno probudili i shvatili da moraju da se uključe i pokušaju da učine nešto više, zato što se radi o dugoročnim pitanjima koja prevazilaze brige bilo kog izvršnog direktora i njegov mandat".


Izvor: FastCompany