MIT izveštaj: Ne treba da brinemo o broju poslovnih pozicija već o kvalitetu poslova

Iako se prvenstveno smatralo da će roboti preuzimati određene poslove, naglasak je više na tehnologiji koja je već promenila tržište rada na načine koji stvaraju pobednike i gubitnike.



Grupa akademika sa MIT-a, okupljena od strane Predsednika MIT-a Rafael-a Reif-a 2018. godine, istražila je uticaj tehnologije na zaposlenje i osmislila strategije koje će napraviti izazvane promene u pozitivnom smeru. Ono što su otkrili jeste da treba da nas brine kvalitet, a ne kvantitet poslova.


Nedostatak radno sposobnog stanovništva u razvijenim zemljama i ograničenja u sposobnosti rada mašina naglašava da neće smanjiti broj poslova za ljude.

U prethodnim decenijama povećao se broj poslova koji traže visoko i nisko kvalifikovane radnike što podstiče nejednakost u dohotku. Rast u digitalnoj tehnologiji i automatizaciji ugrozili su mnoge rutinske poslove za srednje kvalifikovane radnike, kao što je administrativna podrška.


Zbog toga radnici traže poslove koji zahtevaju visoke kvalifikacije, veliko znanje i kreativnost, ili se zadovoljavaju nisko plaćenim poslovima koji zahtevaju određene sposobnosti kao što su manuelni poslovi i komunikacija. Tehnologije poput veštačke inteligencije i robota će samo pogoršati ovaj problem.


Izveštaj Svetske Banke iz 2016. godine objavljuje da tehnologija dovodi do ‘izdubljivanja’ tržišta rada, a izveštaj MIT-a na to dodaje da nisu samo nove tehnologije krive za to, već i institucije i politike na kojim je tržište rada zasnovano. Akademici sa MIT-a otkrili su da ljudi ne mogu biti u potpunosti zamenjeni svim inovacijama koje povećavaju produktivnost, kao i da inovacije koje mogu zameniti ljude, ne podižu nužno produktivnost.


Prvi primer bio bi softver koji pomaže inženjerima i arhitektama da budu produktivniji, a sledeći bi bio samousluga na kasama i automatizovana podrška mušterijama. Izveštaj tvrdi da su kompanije prihvatile politiku povećanja radne snage, koja je u stvarnosti pomogla samo visoko kvalifikovanim radnicima. Sa druge strane, za nisko kvalifikovane poslove bitna je ušteda troškova rada.


Do 1980, povećanje produktivnosti je podstaklo veće plate, ali od tada prinosi su se dramatično preusmerili na one koji puno zarađuju. MIT izveštaj tvrdi da je generacija akcionara koja podržava investicije u kapital više nego investicije u rad, doprinela negativnom uticaju tehnologije na tržište rada. Fokus na unapređenju veština radnika je neophodan, ali ne predstavlja dovoljno rešenje za ovaj problem.


Pored velikih ulaganja u obrazovanje, fiskalne politike koje moraju da preusmere investicije sa fizičkog na ljudski kapital su neophodne. Radnici moraju da imaju veći uticaj u korporativno donošenje odluka. Autori ističu druge razvijene ekonomije u kojima produktivnost, plate i jednakost rastu zahvaljujući ulaganjima u ljudske veštine, socijalnu sigurnost i investicijama u ljudski kapital.

AFA
Asocijacija za afirmaciju žena

Gospodar Jovanova 2

11000 Belgrade, Serbia

+381 (0)11 218 0533

office@afa.co.rs

Quick Links

© 2019 created by AFA