Laurence des Cars, prva žena na čelu Luvra u 228 godina dugoj istoriji

Istoričar umetnosti i kustos Laurence des Cars postala je prva žena koja je u 228-godišnjoj istoriji imenovana za predsednicu Luvra - najvećeg svetskog muzeja umetnosti sa sedištem u Parizu. Konkurencija za direktorsku poziciju bila je jaka, s tim što je jedan od kandidata bio aktuelni predsednik Jean-Luc Martinez, koji se borio za svoj treći mandat.

Des Cars (54) je navela da joj je „srce ubrzano lupalo“ kada joj je ministarka kulture Roseline Bachelot saopštila srećnu vest. Mesto direktorke muzeja Luvr preuzeće u septembru, odlukom francuskog predsednika Emanuela Makrona.

Kao ćerka novinara i pisca, a unuka romanopisca, Laurence des Cars se specijalizovala za umetnost 19. i ranog 20. veka. Pohađala je Sorbonne Univerzitet u Parizu, kao i École du Louvre gde je kasnije i predavala.

1994. godine Des Cars se kao kustos pridružila instituciji Musee d’Orsai, još jednom kultnom pariskom muzeju, a 2017. godine postala je njegova prva žena direktor. To mesto ona i dalje zauzima. Organizovala je izložbe, pisane radove i promovisala umetnost na raznim platformama. Između 2007. i 2014. godine, Des Cars je bila jedna od vodećih ličnosti koja je osnovala Luvr Abu Dabi u glavnom gradu UAE.

Des Cars je pokretačka snaga restitucije umetnosti koju su nacisti opljačkali tokom Drugog svetskog rata. Jedno od glavnih dela u Musee d’Orsai bilo je delo Gustava Klimta - Rosiers Sous Les Arbres. Pripadao je Jevrejki Nori Stiasny, sve dok joj je nacisti nisu oduzeli u Beču, 1938. godine. Des Cars je insistirala da se delo vrati porodici umetnice i Francusko ministarstvo kulture se sa tim složilo. „Veliki muzej mora istoriji pogledati u lice, uključujući i istoriju naših institucija“, rekla je Des Cars za AFP.

Luvr je najposećeniji muzej na svetu, koji se odlično uklapa u ideje nove predsednice. Poznato je da Des Cars podstiče programe koji se bave savremenim problemima i privlače omladinu u muzeje. Na primer, u Musee d’Orsai, izložba pod nazivom “Black Models: From Gericault to Matisse” održana je 2019. godine kako bi se izbliza proučila rasna i socijalna pitanja.

Što se tiče Luvra, Des Cars razmišlja o promeni radnog vremena muzeja kako bi ostao otvoren do kasno i na taj način privukao veći broj mladih ljudi. Ona je za The Guardian rekla: „Luvr može biti potpuno savremen, može se otvoriti prema današnjem svetu istovremeno nam kazujući o prošlosti, dajući značaj sadašnjosti kroz sjaj prošlosti. Treba nam vreme, treba nam perspektiva, izlazimo iz destabilizujuće krize, živimo u uzbudljivim, ali komplikovanim vremenima ... Svi pomalo gubimo smer. Mislim da Luvr ima puno toga da kaže i mladim ljudima, koji će biti u središtu mojih briga kao njegovog predsednika.“

U muzeju Luvr se nalazi Mona Liza, klasik koji bi kulturne organizacije i ljubitelji umetnosti širom sveta rado izložili. Pre četiri godine, Francoise Nissen, bivša ministarka kulture, sugerisala je da bi Luvr mogao da pozajmljuje sliku Leonarda da Vinčija. „Ne, to je vrlo krhko delo. Takođe je jedna od radosti velikih svetskih muzeja otići i videti određena dela znajući da neće biti premeštena “, navela je Des Cars.

Izvor: https://indianexpress.com/article/explained/who-is-laurence-des-cars-the-first-woman-head-of-the-louvre-in-its-228-year-history-7332782/