Koliko dugo možemo da živimo? Novo istraživanje pokazalo da je životni vek ljudi 150 godina

Čak i uz zdravu ishranu, puno vežbanja i srećno izvlačenje u lutriji zvanoj genetika, naš prirodni životni vek ima strogu granicu od 150 godina, prema navodima istraživača.



Tokom poslednje decenije, otkrića vezana za proces starenja i obećavajući rezultati eksperimenata na životinjama doveli su do značajnog priliva privatnog kapitala u kompanije koje pokušavaju da ove nalaze pretvore u terapiju.


Identifikovani su mnogi ključni mehanizmi za koje se sumnja da podržavaju starenje, uključujući skraćivanje DNK fragmenata - telomera, koji su uključeni u replikaciju ćelija, širenje "zombi ćelija" koje oštećuju okolno tkivo i epigenetske promene naših gena, zahvaljujući faktorima okoline kao što su prehrana, zagađenje i stres. Međutim, nedostajalo je sveobuhvatno razumevanje načina na koji svi ovi faktori međusobno deluju.


Danas, istraživači iz biotehnološke kompanije "Gero" sa sedištem u Singapuru smatraju da su pronašli ključ našeg pada: Kako starimo, navode istraživači, sposobnost našeg tela da se oporavi od šokova i stresora postepeno slabi, na kraju potpuno nestajući između 120 i 150 godina starosti.


Do ovog zaključka došli su analizom broja krvnih zrnaca od gotovo pola miliona ljudi iz SAD-a, Velike Britanije i Rusije, objavljujući svoje rezultate u "Nature Communications". Ove vrednosti se kratkoročno menjaju kao odgovor na određene pojave poput bolesti, dok su dugoročne promene poznati biomarker starenja.


Istraživači su otkrili još nešto: Kako ljudi stare, njihovim telima je potrebno više vremena da se ove vrednosti vrate na osnovnu vrednost nakon poremećaja. Tim istraživača je uradio sličnu analizu dnevnog broja koraka u manjoj grupi koristeći senzore i otkrili su potpuno isti obrazac.


Ono što je najvažnije, ovaj gubitak elastičnosti primećen je i kod najzdravijih pojedinaca bez hroničnih zdravstvenih problema, što sugeriše da je nezavistan od bolesti starenja koje nas obično dovode do kraja. Istraživači su otkrili da telo na kraju potpuno gubi sposobnost da se vrati u ravnotežu, čime se postavlja gornja granica normalnog životnog veka.


Istraživanja pokazuju da čak i najefikasnija prevencija i lečenje bolesti povezanih sa starenjem, ne bi mogli da doprinesu povećanju maksimalnog životnog veka ukoliko nisu razvijene adekvatne "anti-aging" terapije.


Umesto toga, fokus bi trebalo da bude na identifikovanju i rešavanju izvora koji dovode do gubitka otpornosti. Povećanje otpornosti tela ne samo da bi nam pomoglo da živimo duže, već bi doprinelo i bržem oporavku od bolesti tokom života, čime bi se produžilo nešto još važnije od životnog veka - zdravstveni raspon.


Izvor: https://singularityhub.com/2021/06/07/how-long-can-humans-live-new-research-says-our-lifespan-tops-out-at-150/