Kamere na ulicama Beograda – saveznik u borbi protiv kriminala ili pretnja slobodi građana ?

Tehnologija za prepoznavanje lica sve više napreduje. Osim što je svoju upotrebu pronašla u filterima aplikacija poput Snapchat-a, te u slučaju Apple FaceID-a, ova tehnologija obećava da postane važan saveznik u borbi protiv kriminala i pronalaženju nestalih osoba. Praćenje putem ove tehnologije omogućava detekciju pokreta, lika, ali i osećanja i predviđanja budućeg ponašanja ! Međutim, njeno uvođenje na ulice gradova predmet je brojnih kontroverzi, te se postavlja pitanje da li ona zaista omogućava borbu protiv kriminala ili ograničava slobodu građana.



Tehnologija za prepoznavanje lika nije novost. Autonomno prepoznavanje lica je sistem koji koristi kompjuterski vid da gleda i analizira slike. Koristi se kod, na primer, Apple FaceID-a, kada algoritam procesuira slike i kroz mašinsko učenje ih analizira i upoređuje sa fotografijama iz drugih baza podataka.


Osim što prepoznaje lik, ponašanje i emocije, ova tehnologija se vezuje i za mogućnost detekcije nečije boje kože, etničke pripadnosti, pa čak i seksualnosti !


Gde je Srbija u upotrebi tehnologije za prepoznavanje lika?


U martu ove godine, Share Fondacija je skrenula pažnju javnosti na saradnju grada Beograda sa kompanijom Huawei o postavljanju 1000 “pametnih” kamera sa sposobnošću automatskog prepoznavanja lica i registarskih tablica. Huawei je na svom sajtu objavio zvaničnu studiju slučaja i izneo detalje ugovora, međutim beogradske vlasti su sve informacije o javnoj nabavci označile kao „poverljive“.


Sve je počelo saradnjom srpske i kineske policije na slučaju „Kantrimen“ 2015. godine. Zahvaljujući ovoj tehnologiji, za samo tri dana je policija došla do osumnjičenog lica koje je pronađeno u Kini i uhapsila ga. Zahvaljujući ovom brzom hapšenju, pokrenut je projekat „Sigurno društvo“ koje za cilj ima uvođenje tehnologije prepoznavanja lica u Srbiji, sa prvobitnim pokrivanjem ulica Beograda.


Nakon testiranih 9 kamera, koje su uspešno obavile funkcije preuzimanja video snimaka, automatskog prepoznavanja registracionih tablica, analizu ponašanja, prepoznavanje lica, kao i dijagnostiku kvaliteta zvuka, potpisan je Sporazum o strateškom partnerstvu. U prvoj fazi projekta, 2018. godine, instalirano je 100 video kamera visoke definicije na više od 60 lokacija, sa fokusom na mesta gde se održavaju sportski događaji. Međutim, informacije za građane o lokacijama kamera još uvek nisu dostupne.


Kompanija Huawei navodi da se svi podaci čuvaju na naprednom uređaju kompanije pod imenom „OceanStore“ koji omogućava raznovrstan set naprednih analiza podataka. Takođe, Huawei navodi da se podaci čuvaju u vremenskom intervalu od godinu dana.


Prednosti i nedostaci tehnologije za prepoznavanje lica


Automatizovano praćenje lica pokazalo se kao dobar saveznik u borbi protiv kriminala. Osim kod prethodno pomenutog hapšenja u slučaju „Kantrimen“, tehnologija za prepoznavanje lica omogućila je i hapšenje lica preko 100 lica u Velsu koje ne bi bilo moguće da su koriščeni drugi metodi.


Prema MIT Technology Review, prednosti ove tehnologije su i u tome što je pouzdanija od ljudi i nema predrasude. Međutim, ovo važi samo u slučaju da je tehnologija visoko razvijena, što se u praksi nije pokazalo tako.


Automatizovano praćenje lica ima tri osnovna nedostatka, posebno sa aspekta ograničenja ljudskih sloboda.


Naime, tehnologija se pokazala nepreciznom, posebno ukoliko niste bele puti i muškarac. Za žene koje nisu belkinje greši u čak 35% slučajeva. Softver koji je koristila londonska policija, imala je čak 98% pogrešnih identifikacija !


Drugo, ovakvim praćenjem bi se kontinuirano nadgledali svi događaji i ljudi. Vlasti bi mogle zloupotrebiti podatke dobijene identifikovanjem učesnika demonstracija. Ono što više zabrinjava je plan vlasti SAD da upotrebljava ovu tehnologiju u bolnicima kako bi identifikovala imigrante i na taj način im onemogućila zdravstvenu zaštitu !


I za kraj, dolazimo do čuvanja podataka bez osnova — ukoliko je neko osumnjičen za određeni zločin, ali se ispostavi da je nevin, njegovi podaci se i dalje čuvaju u bazi sa drugim kriminalcima, što može dovesti do daljih zloupotreba.


Više o upotrebi ove tehnologije u svetu i njenoj budućnosti, pročitajte u originalnom tekstu Zoje Kukić...

AFA
Asocijacija za afirmaciju žena

Gospodar Jovanova 2

11000 Belgrade, Serbia

+381 (0)11 218 0533

office@afa.co.rs

Quick Links

© 2019 created by AFA

  • LinkedIn - White Circle
  • White Facebook Icon
  • White Instagram Icon
  • YouTube - White Circle
  • Twitter - White Circle