Kako vođenje dnevnika pomaže odraslima da nauče strani jezik

Većina nas pretpostavlja da je učenje drugog jezika veoma teško. Potrebne su vam posebne veštine da biste zapamtili i vokabular i gramatička pravila, a istovremeno morate da budete u stanju da tečno razgovarate sa izvornim govornikom. Pa kako zapravo učimo jezik? Koji je najbolji način? I kako nastavnici mogu pomoći učenicima da zapamte ponekad složene elemente i karakteristike drugog jezika?


Odrasli uče eksplicitno. To znači da žele jasna objašnjenja, a takođe moraju da razjasne stvari oko kojih nisu sigurni. Odrasli učenici analiziraju elemente novog jezika i povezuju koristeći već stečeno znanje. Svako od nas ima i koristi visoko razvijene eksplicitne procese učenja kojima je često potrebno mnogo vremena i truda za razvoj.


Međutim, učenicima su neophodne tehnike za prevazilaženje izazova u učenju, uključujući i COVID kao jednu od novijih prepreka koja je prekinula kontakt i predavanje licem u lice.


Novo istraživanje otkriva da vođenje dnevnika pretvara uobičajenu nastavu i učenje u nešto konkretnije i neposredno, dopuštajući učenicima da ponavljaju korake učenja u svojim beleškama.


Priručnik za nastavu


Ispitanike je činila grupa učenika koji su pohađali večernju nastavu na jednom škotskom univerzitetu. Cilj je bio da se utvrdi na koji način bi oni objasnili novi jezik koji su naučili korišćenjem postojećeg (engleskog) jezika. Na šta su se fokusirali prilikom učenja španskog jezika? Koje jezičke karakteristike su privukle njihovu pažnju? Na koji način su sebi i drugima objasnili ono što uče i kakve veze su pronašli sa maternjim jezikom?


Radeći sa tri odeljenja od 38 učenika, uvedeni su dnevnici učenja u učionice kao zadatak za kraj svake lekcije. Učenici su morali da odgovore na pitanja o tome šta su naučili na času i koje su razlike i sličnosti uočili između maternjeg i španskog jezika.


Pitanja su nakon svake lekcije ostala nepromenjena. Učenici su bili u prilici da komentarišu, analiziraju i razmišljaju o sadržaju lekcija. Na njima je bilo da izaberu o čemu će razgovarati u svom dnevniku - nastavnik nije uložio nikakav napor da im skrene pažnju na specifične jezičke ili kulturne elemente.


Nakon korišćenja dnevnika učenja tokom određenog perioda, organizovan je intervju sa fokus grupom kako bi se ispitali učenici o uticaju ovih dnevnika. Cilj je bilo da se sazna da li su učenici smatrali da je korišćenje dnevnika promenilo njihov učinak i povećalo njihovo samopouzdanje pri pričanju novog jezika.


Kakva su iskustva?


Dnevnici učenika otkrili su na koji način su koristili svoje analitičke jezičke sposobnosti. Identifikovali su uobičajene jezičke greške koje (uglavnom) prave engleski govornici na španskom jeziku.


Takođe su primetili i preveli gramatička pravila koja važe za oba jezika, kao i ključne razlike između ova dva jezika: "Na španskom 'me gusta/n' znači 'meni je drago/meni prija'. Ili bukvalno, za mene je to drago', budući da je to predmet rečenice. Ovo je prilično težak koncept za razumevanje".


Činilo se da se učenicima dopalo vođenje dnevnika o svom učenju i razumevanju jezika; uživali su tokom učenja uspostavljajući veze sa svojim maternjim jezikom. Prema njihovim izveštajima, ove veze su im pomogle da zapamte ono što su učili. Sadržaj dnevnika bio je dobar za podsticanje debata u učionici i razgovora o tome na koji način su naučili stvari: "Dnevnik mi je pomogao da zapamtim boje na španskom i poboljšao mi je šanse da dobijem španski odgovor kada sam se (više puta) pitao, „Koja je to boja?“


Međutim, ono što je bilo iznenađujuće jeste otkriće da se učenici u svojim dnevnicima nisu osvrtali na teme vezane za kulturu, iako su lekcije namerno sadržale kulturne elemente iz delova sveta u kojima je španski jezik dominantan, od meksičkog Dana mrtvih do proslave Uskrsa u Madridu.


Činilo se da razmišljanja učenika pokrivaju samo jezički spektar, fokusirajući se na razlike među jezicima, kao što je postojanje polova na španskom, kao i na koji način možete pogoditi pravi rod reči.


Njihovi odgovori na prvo pitanje (o onome što su naučili na lekciji tog dana) otkrili su vrlo malo sličnih odgovora u tri grupe, što nije bilo očekivano, s obzirom na to da je svaka lekcija imala određene ciljeve učenja. Iz navedenog se može zaključiti da učenje jezika postaje sve više personalizovano kako učenici ostvaruju veći napredak.


Korišćenje nalaza o tome kako su učenici analizirali i razmišljali o jeziku moglo bi biti od pomoći u oblikovanju nastave i učenja u budućnosti. Konkretno, možemo videti da su dnevnici učenja omogućili učenicima da istraže svoje analitičke sposobnosti, postanu svesni onoga što ih je posebno privuklo i shvate na koji način se oni sami reflektuju na sopstveno znanje kako bi unapredili razumevanje i učenje.


Do kraja istraživanja, učenici su želeli da nastave sa vođenjem dnevnika. Smatrali su da je to zaista koristan način da se razumeju jezičke veze i zapamte sve više novih španskih reči kako brže napreduju. Za uključene nastavnike, dnevnici su bili odlična polazna osnova za diskusije na času i ponudili su praktične alate za podučavanje jezika.


Izvor: TheConversation