Dobijanje grantova može biti brže, lakše i efikasnije

Updated: May 27

Suočeni sa globalnom pandemijom uvideli smo koliko rad fondacija može biti brži, dostupniji i delotvorniji. Sada je prilika da se te osobine i zadrže. Pritisak da se vratimo starim načinima rada biće snažan, pogotovo kada se fondacije suoče sa uticajem ekonomske krize na sopstvene projekte.

Mnoge dobre prakse koje su se ukazale tokom ove pandemije trebalo bi zadržati i formalizovati kako bi svet lakše krenuo ka dugom procesu oporavka. Ovo su samo naši primeri, a sigurno da ih je bilo više:


Smanjenje opterećenja za primaoce grantova


U proteklih 20 godina fondacije su usvojile rigorozni pristup koji se temelji na davanju gomile podataka. Iako je ovaj pristup na mnogo načina ojačao polje, proces traženja i upravljanja grantovima je postao nezgrapniji, posebno za male, lokalne organizacije. Pandemija COVID-19 je uticala na smanjenje tih prepreka, podstičući popuštanje zahteva za grantove, ubrzavajući donošenje odluka i pružajući primaocima dodatnu fleksibilnost u korišćenju sredstava.


Razvijanjem aplikacije za tražioce grantova koja bi omogućila organizacijama da apliciraju na neograničeno mnogo grantova, dodatno bi se pojednostavili procesi za odobravanje grantova i izveštavanje. U takvom scenariju mogla bi postojati centralna klirinška kuća za prikupljanje podataka koje bi neprofitne organizacije mogle koristiti za razmenu informacija sa bilo kojim donatorom, čime bi se eliminisao komplikovani proces popunjavanja prijavnih formulara i različitih zahteva za izveštavanje podataka. Platforma bi takođe mogla da čuva istoriju odobrenih sredstava svake organizacije, kao i evaluacije grantova. To bi čak moglo da podstakne donatore na usvajanje zajedničkih kalendara i rokova za donošenje odluka, omogućavajući neprofitnim organizacijama da planiraju svoj godišnji budžet. Ako bi takva platforma mogla smanjiti samo 15 procenata troškova prikupljanja novca od fondacija, američke neprofitne organizacije mogle bi uštedeti barem 4 milijarde dolara godišnje. Prepreka ovakvim inovacijama nije trošak, već kolektivna volja. Neki primeri su već tu - platforma JustFund omogućava malim organizacijama da se povežu i daju zajedničke predloge za projekte. Ali do stvarne promene može doći samo ako vodeći fondovi prihvate jedinstvenu platformu.


Pandemija je dokazala da su fondacije spremne zaobići svoje dosadašnje procese i kako kriza odmiče, donatori bi trebalo da postave pitanje da li njihovi procesi opravdaju njihove troškove - i da li je možda vreme da se olakšaju administrativni tereti za neprofitne organizacije. 


Ubrzavanje procedura i količina donacija


Pandemija COVID-19 navela je brojne donatore da promene uslove za davanje bespovratnih sredstava, kako bi raspodelili više kapitala nego što su prvobitno planirali. Neki su udvostručili ili utrostručili stope isplate, drugi će ove godine podeliti 20 procenata ukupne imovine, a drugi su izdvojili i do milijardu dolara za pomoć COVID-19. Svi su prepoznali koliko ova pandemija zahteva brze reakcije. Sada je pravi trenutak da fondacije razmotre trajno ubrzavanje procedura i količine donacija.


Partnerstvo sa drugim donorima kako bi se ubrzao proces


Investitori obično pokušavaju da okupe menadžere koji imaju specifična znanja i uspešne rezultate. Takođe, često prate tuđe uspešne primere, umesto da rizikuju. Kada je u pitanju fondacijsko ulaganje, mnogi donatori rade samostalno. Formiraju se veliki timovi koji razvijaju ekspertizu, stvaraju nove inicijative i raspoređuju bespovratna sredstva uglavnom nezavisno od drugih donatora.


Reakcija u pandemiji zahtevala je drugačiji pristup, okupljajući donatore na lokalnom, državnom, nacionalnom i globalnom nivou radi udruživanja resursa, usklađivanja prioriteta i brzog raspoređivanja sredstava putem platformi za zajedničko finansiranje. Na primer, sedam fondacija se udružilo radi stvaranja Fonda za porodice i radnike, pružajući fleksibilno finansiranje organizacijama koje rade na sprečavanju siromaštva usled efekata COVID-19. Slično tome, COVID-19 Therapeutics Accelerator je osnovan radi razvoja lečenja, finansiran od strane Bill & Melinda Gates fondacije, Wellcome Trust-a i Mastercard fondacije.


Veća ulaganja u lokalne zajednice


Donatore često privlače globalni problemi, što ih odvodi do ulaganja u dobrobit i osnaživanje ljudi koji žive hiljadama kilometara daleko. Iako su ovakvi doprinosi ključni za rešavanje globalnih nejednakosti i nepravdi, pandemija je sa pravom skrenula pažnju mnogih filantropa na ozbiljne nejednakosti u njihovim zajednicama.


Donatori bi trebalo da se brinu za lokalne organizacije koje podržavaju manjinske zajednice i lidere koji predvode manjinske zajednice, sa posebnim osvrtom na žene. Strukturalna neravnopravnost je ove organizacije načinila hronično nedovoljno finansiranim, ali one često rade najbitniji posao za jačanje lokalnih zajednica i smanjenje nejednakosti.


Prebacivanje težišta moći i osnaživanje lokalnih čelnika zahteva da mnogo fondacija i donatora preispita svoje stavove i mišljenja i stvori nove mogućnosti. Pružanje mogućnosti na lokalnom nivou je prilika za filantrope da testiraju i nauče iz različitih modela davanja grantova koje kasnije mogu da primene u svom radu širom svojih država ili širom sveta.


Veća podrška javnom sektoru


Iako nekolicina fondacija sarađuje s vladom na državnom i lokalnom nivou, a sve veći broj nastoji uticati na vladine politike podržavajući zaštitu, većina fondacija usresredila se na ulaganje u izgradnju kapaciteta u javnom sektoru. Ovo je značajna propuštena prilika, imajući u vidu ogromne razmere vlasti (koje ometaju neprofitni i donatorski sektor) upotreba donatorskog novca za poboljšanje efikasnosti vlade, potencijalno je velika investicija.


Postoji nekoliko načina na koje donatorske organizacije mogu pomoći da vlast postane efikasnija. Prvi je povećanje svoje uloge u pružanju rizičnog kapitala za podršku inovativnim programima. Drugi je podržavanje napora agencija koje se bave bazičnim problemima. Vladine agencije imaju tendenciju da se fokusiraju na ispunjavanje svojih određenih mandata (na primer, finansiranje povoljnih smeštaja i održavanje poretka). Problematično im je rešavanje uzroka problema (na primer, građenje trajnih smeštajnih jedinica za beskućnike umesto politike smeštanja u privremena skloništa). Treće se odnosi na kadrovska ograničenja. Obuka vladinih službenika i lidera koji su na ključnim pozicijama, pomaganje vladama da identifikuju i privuku vrhunske talente i podrška stvaranju ili proširenju pozicija koje popunjavaju specifične nedostatke u veštinama (na primer, analiza podataka i upravljanje lancem snabdevanja) su neka od ograničenja gde je pomoć potrebna.


Da bi zaštitili javni sektor i osigurali učešće zajednice, donatori mogu ojačati sistem istraživačkih centara, organizacija za zaštitu, pokreta i medija potrebnih da javne politike koje pokreću socijalni i ekonomski oporavak odgovaraju potrebama zajednice.


Od kako je u martu 2020. godine nastupila pandemija COVID-19, donatori i timovi fondacija rade neprestano, crpeći sve svoje kapacitete kako bi izašli iz krize. Sa ovim obnovljenim smislom humanosti dolazi i prilika za preoblikovanje prioriteta i praksi za narednu eru darivanja. Pandemija je pokazala da se donatorski sektor može brzo preokrenuti u kriznom periodu. Izazov za lidere koji rade u donatorkim organizacijama je da prošire i institucionalizuju dobre prakse nastale tokom krize i primene ih u poslovanju u budućnosti.


Izvor: mckinsey.com

AFA
Asocijacija za afirmaciju žena

Gospodar Jovanova 2

11000 Belgrade, Serbia

+381 (0)11 218 0533

office@afa.co.rs

Quick Links

© 2019 created by AFA