5 ekonomistkinja koje zaslužuju našu pažnju

Updated: Jun 19

One unose revoluciju u svoju profesiju preispitivajući značenje vrednosti, duga, rasta i BDP-a. Ester Duflo, Stefani Kelton, Marijana Macukato, Karlota Perez i Kejt Ravort ujedinjene su u jednoj stvari - da promene način na koji se ekonomija do danas sprovodila i definisala. Njih pet pozivaju ljude da preispitaju prioritete koji su do sada bili na snazi. I imaju sve veći broj slušalaca.

Marijana Macukato, profesorka na Univerzitetu London i direktorka UCL Instituta za inovacije i javnu svrhu, nazvana je “jednim od najperspektivnijih ekonomista našeg vremena”. Ona postavlja važna pitanja o tome kako je definisana „vrednost“, ko odlučuje šta to znači i ko treba da je određuje. Ona želi da ekonomija služi ljudima, umesto da objašnjava kako oni mogu služiti njoj.


U vremenu post-COVID, svrha mora biti pokretač koji određuje usmerenost fokusa, ulaganja i partnerstva. Vlade bi trebalo da usmere korišćenje svoje moći ka velikim izazovima budućnosti, a ne samo ka trenutnom kratkoročnom oporavku. Odličan primer je kontrast u uticaju vlada Austrije i Velike Britanije pri spašavanju državnih avio-kompanija. Austrijske avio-kompanije dobijaju pomoć pod uslovom da ispune dogovorene ciljeve o emisiji štetnih gasova, dok Velika Britanija podržava avio-kompanije bez ikakvih uslovljavanja, što je ogromna propuštena prilika da se krene ka izgradnji bolje i zelenije ekonomije posle krize.


„Verujem da [njena vizija] može pomoći u izgradnji bolje budućnosti“, rekao je papa Franjo nakon što je pročitao knjigu „Vrednost svega: Stvaranje i uzimanje u globalnoj ekonomiji“.


Stefani Kelton bavi se našim pristupom “dugu” i razotkriva uobičajene greške u shvatanjima, poput pojednostavljenih upoređivanja nacionalnog dohotka i rashoda sa „porodičnim budžetima“, čime se pokušava dokazati koliko je dug opasan. Dug bi trebao da predstavlja naše strateško ulaganje u budućnost. Takođe, naglašava da se deficiti mogu koristiti na dobre ili loše načine, ali su oni, sami po sebi neutralan i moćan alat politike: "Oni mogu finansirati nepravedne ratove koji destabilizuju svet i odnose milione života, ili se mogu koristiti za poboljšanje života i izgradnju pravednije ekonomije koja radi za većinu, a ne samo za odabranu nekolicinu."


Kejt Ravort je viša naučna saradnica na Institutu za promenu životne sredine na Univerzitetu Oksford. U svom radu, Donut Economics, ona preispituje našu opsednutost “rastom” i njene zastarele metode. Koncept bruto domaćeg proizvoda (BDP), nastao je tridesetih godina prošlog veka, a primenjuje se i u 21. veku, u ekonomiji većoj deset puta. Ignorisanje vrednosti neplaćenog rada kao što su kućni poslovi i roditeljstvo ili neuviđanje razlike između prihoda od oružja i prihoda od voda, držao nas je „finansijski, politički i društveno zavisnima o rastu“ bez obaziranja koliko to utiče na ljude i čitavu planetu. Ona se zalaže za nove pristupe predstavljanja održivog rasta, bez ugrožavanja budućih generacija. Ti novi pristupi bi se odmakli od linearne linije kretanja “napretka”, i približili “regenerativnom i distributivnom” modelu, dizajniranog da angažuje svakog pojedinca.


Karlota Perez ne želi da zaustavi ili uspori rast, želi da ga ponovo stvori. „Ekološki pokret se neće razviti širenjem krivice i strahom, potrebna nam je težnja i volja“, kaže ona. Ona naginje ka redefinisanju „dobrog života“ i potrebe za „pametnim zelenim rastom“ koji će biti podstaknut željom za novim, atraktivnim i ambicioznim životnim stilovima. Životi će se graditi na ekonomiji koja stvara usluge i nematerijalne sadržaje koji nude neograničen (i manje štetan po život) rast. Svaka tehnološka revolucija stvara nove stilove života, te danas možemo da vidimo tendencije koje se pojavljuju među obrazovanim, bogatim i mladim. Oni žele više usluga nego nematerijalnih stvari, aktivan i kreativan rad, stavljaju fokus na zdravlje i negu, prelaze na solarnu energiju, intenzivno koriste internet, skloniji su iznajmljivanju nego posedovanju i recikliraju otpad. Ovi novi životni stilovi nude ogromne mogućnosti za inovacije i nove poslove koji će im služiti.


Perez definiše pet tehnoloških revolucija, počevši od industrijske. Sada da smo na polovini pete, koju naziva dobom tehnike i informacija. Proučavanjem obrazaca koji se ponavljaju u svakoj revoluciji, možemo da sagledamo priliku momenta u kom se nalazimo. To je trenutak da oblikujemo budućnost u vremenu koje dolazi. Takođe, naglašava da je neophodan balans između ekonomske održivosti sa potrebama socijalne održivosti, upozoravajući da jedno bez drugog može stvarati sve veće probleme.


Ester Duflo, profesorka ekonomije smanjenja siromaštva i razvoja na MIT-u, glavni je zagovornik dovođenja prihvaćene prakse medicine u oblast ekonomije - terenska istraživanja sa nasumičnim kontrolnim grupama. Ona se bori protiv davanja milijardi dolara pomoći, bez ikakvog stvarnog razumevanja ili merenja učinka. Smatra da naši pristupi problemima, kao što su imunizacija, obrazovanje ili malarija u 21. veku, ništa nisu bolji od pristupa bilo kog srednjovekovnog lekara.


Između ostalog, otkrili su kako ljude motivisati da koriste zaštitne mreže za komarce, ne bi li se smanjilo širenje malarije. Mreže su vrlo efikasna preventivna mera, ali privlačenje ljudi da ih koriste nije bio lak zadatak. Duflo je postavila eksperiment kako bi se odgovorilo na pitanje: Ako ljudi moraju da plaćaju mreže, da li će ih više ceniti? Ako su besplatne, da li će ih tad koristiti? Ako ih jednom dobiju besplatno, hoće li ih ikada više platiti? Ispostavilo se da je odziv najbolji ako se mreže poklanjaju u početku. „Ljudi se ne navikavaju na brošure, naviknu se na mreže“, i kupiće ih i koristiti onda kada shvate njihovu efikasnost.


Ona i njen suprug Abhijit Banerjee prvi su sprovodili nasumične kontrolne testove na stotinama lokacija u različitim državama, a dobijeni rezultati su nagrađeni Nobelovom nagradom iz ekonomije za 2019. godinu.


Ekonomija je dugo smatrana muškim poljem, i muškarci i dalje dominiraju u donošenju odluka. Ipak vremenom, ideje koje su nekad smatrane bez vrednosti postaju sve uočljivije. Prelazak sa nečuvenih na prihvatljive politike često je ubrzan krizom. Izlazeći iz ove krize, pet pametnih ekonomistkinja nudi niz novih ideja o ekološki osvešćenom, zdravijem i inkluzivnijem napretku. Sve one daju prednost pronalaženju novih značenja i korišćenja profita.

Izvor: forbes.com

AFA
Asocijacija za afirmaciju žena

Gospodar Jovanova 2

11000 Belgrade, Serbia

+381 (0)11 218 0533

office@afa.co.rs

Quick Links

© 2019 created by AFA