10 činjenica o rodnoj ravnopravnosti

U 2015. godini 193 zemlje članice Ujedinjenih nacija okupile su se i obavezale na 17 ciljeva održivog razvoja, pri čemu se peti cilj odnosi na rodnu ravnopravnost i teži da se postizanje rodne ravnopravnosti i osnaživanje žena ostvare svuda do 2030. godine. Pet godina kasnije, širom sveta, i dalje postoje velike rodne razlike, a podaci sugerišu da je pandemija COVID-19 imala regresivni efekat na rodnu ravnopravnost.

Postavlja se pitanje na koji način možemo da osiguramo da uloga žena na radnom mestu i u društvu bude od ključne važnosti za napore ka obnovi ekonomija u eri COVID-19 i kako da žene više ne zaostaju. Dok svetski lideri na Generalnoj skupštini UN procenjuju napredak, raduju se oporavku i obeležavaju 25. godišnjicu Četvrte svetske konferencije o ženama i Pekinške deklaracije, sledi deset stvari koje bi svi trebalo da znaju o rodnoj ravnopravnosti:

1. Rešavanje globalne rodne nejednakosti podstaći će rast globalnog BDP-a

Neravnopravnost polova nije samo važno moralno i socijalno pitanje već i kritični ekonomski izazov. Izveštaj McKinsey Global Institute (MGI) iz 2015. godine, Moć pariteta, navodi da unapređenje ženske ravnopravnosti može dodati 12 triliona dolara globalnom rastu, istražujući pritom ekonomski potencijal koji je na raspolaganju ako se smanji globalni jaz među polovima.

2. Napredak u pravcu rodne ravnopravnosti marginalan je od 2015. godine; ostaju velike praznine

Čak i pre krize COVID-19, globalni napredak u suzbijanju rodnih razlika, kako u poslu tako i u društvu, bio je marginalan od 2015. godine. MGI je mapirao 15 pokazatelja rodne ravnopravnosti u radu (kako su muškarci i žene angažovani u plaćenom radu, a kako kada je u pitanju neplaćeni rad i kakva je njihova zastupljenost na visokoproduktivnim, formalnim poslovima i na vodećim pozicijama u privredi) i društvu (osnovne usluge i omogućivači ekonomskih prilika poput digitalne i finansijske inkluzije, pravne zaštite i političkog glasa, fizičke sigurnosti i autonomije). Ravnopravnost polova u društvu i radu povezane su na osnovu analize koju je MGI sproveo na 125 zemalja. Iako su, u većini zemalja, apsolutni rezultati na polju jednakosti u društvu veći od rezultata jednakosti u radu, praktično ne postoji nijedna zemlja sa visokom jednakošću prema socijalnim pokazateljima i niskom jednakošću na tržištu rada. To sugeriše da je potreban napredak i u jednom i u drugom kontekstu.

3. Tokom protekle dve decenije, dok su žene u naprednim ekonomijama ostvarivale velike dobitke kao radnice, potrošači i štediše, suočavale su se sa sve većim troškovima i nesigurnošću

Između 2000. i 2008. godine, žene su zauzimale dve trećine od ukupno 45 miliona radnih mesta u 22 zemlje OECD-a, ali mnogi od tih poslova su bili honorarni ili samostalni poslovi koji su bili manje sigurni, nudeći niže plate i manje beneficija. U ovom periodu, zaposlenost žena sa nepunim radnim vremenom porasla je za 2,3 procentna poena, naspram porasta zaposlenosti žena sa punim radnim vremenom od 0,7 procentnih poena. Jedno istraživanje pokazuje da, uprkos tome što je prosečno neto bogatstvo žena sveukupno veće nego što je bilo pre dve decenije, i dalje postoji velika razlika u polovima. U Evropi prosečno neto bogatstvo žena čini svega 62% bogatstva muškaraca.

4. Žene nastavljaju da rade dvostruku smenu kod kuće

Pored toga što se žene suočavaju sa nejednakošću u svetu rada, one se takođe suočavaju i sa nejednakošću kod kuće. Žene širom sveta obavljaju tri puta više neplaćenih poslova nego muškarci. U nekim zemljama, poput Indije, žene obavljaju gotovo deset puta više neplaćenih poslova nego muškarci. Ova pojava ni u kom slučaju nije ograničena samo na ekonomije u razvoju, već se može primetiti i u naprednim ekonomijama. Na primer, u SAD-u žene još uvek obavljaju gotovo dvostruko više neplaćenog posla nego muškarci, pa tako 54% žena i 22% muškaraca obavljaju sve ili većinu kućnih poslova. Čak i među pojedincima koji zarađuju većinu prihoda za svoje domaćinstvo, 43% žena koje primaju primarni prihod nastavljaju da rade sve ili većinu kućnih poslova, u poređenju sa 12% muškaraca.

5. Žene se suočavaju sa sve većim izazovima automatizacije

Porast uvođenja automatizacije smatra se jednim od izazova sa kojima se žene suočavaju na radnom mestu. Istraživanje MGI otkriva da je udeo žena čiji posao zamenjuju mašine i koje će iz tog razloga verovatno morati da promene zanimanje otprilike isti kao i kod muškaraca. Pretpostavlja se da će do 2030. godine između 40 i 160 miliona žena na globalnom nivou najverovatnije morati da pređe na druge zahtevnije i inovativnije poslove. Poseban izazov za žene predstavljaju dugogodišnje barijere koje im otežavaju prilagođavanje budućnosti posla. Štaviše, žene obično imaju slabiji pristup digitalnim tehnologijama i manje učestvuju STEM zanimanjima (tj. nauci, tehnologiji, inženjerstvu i matematici) od muškaraca. Ukoliko žene ipak uspeju da se prilagode promenama, postoji velika mogućnost za pronalazak produktivnijih i bolje plaćenih poslova, a ako to ne učine, preti opasnost da bi mogle da se suoče sa sve većim platnim razlikama ili čak napuštanjem tržišta rada.

6. Izazov za žene je sada još veći usled ekonomskih posledica COVID-19

Iako rani dokazi sugerišu da je infekcija COVID-19 za muškarce bila smrtonosnija od žena, ekonomske posledice za žene su teže. Što se tiče zapošljavanja, MGI istraživanje je otkrilo da su ženski poslovi globalno 1,8 puta ranjiviji usled ove krize u odnosu na muške poslove. Žene čine 39% globalne zaposlenosti, ali su činile 54% ukupnih gubitaka od maja 2020. godine. Globalno, jedan od razloga je taj što su žene nesrazmerno zastupljene u industrijama za koje se očekuje da će najviše patiti zbog pandemije COVID-19.

7. Određene probleme rodne nejednakosti možemo da prevaziđemo, ali ne sve

MGI je u izveštaju iz 2015. godine o moći pariteta identifikovao deset “zona uticaja” koje predstavljaju najveće koncentracije rodne nejednakosti i u kojima bi rad na rešavanju rodnih razlika imao najveći uticaj. U pet globalnih zona uticaja, rodna nejednakost je velika bez obzira da li žene žive u zemljama u razvoju ili razvijenim zemljama sa naprednim tehnologijama: blokirani ekonomski potencijal (uključujući učešće žena na rukovodećim položajima i formalni rad), vreme provedeno u neplaćenom radu, manje zakonskih prava, nedovoljna politička zastupljenost i nasilje nad ženama. Danas na rukovodećim pozicijama na svakih 100 muškaraca u svetu ima svega 37 žena. Svaka treća žena na globalnom nivou, uključujući i razvijene zemlje poput SAD-a, doživela je nasilje od strane intimnog partnera u nekom trenutku svog života. U navedenim zonama uticaja, samo ekonomski rast nije dovoljan kao garancija za napredak, već su potrebne trajne i proaktivne intervencije.

8. Kompanije koje su rodno i etnički diverzifikovane ostvaruju bolje rezultate

S obzirom na prioritete koji proizilaze iz trenutne pandemije, postoji značajan rizik da inkluzivnost i različitost neće postati strateški prioriteti za organizacije jer se kompanije, pre svega, trenutno fokusiraju na oporavak. Smanjenje rodne i etničke diverzifikovanosti bi predstavljalo veliku grešku, ugrožavajući pritom do sad postignute performanse, kao i napor uložen u oporavak.

9. Razvoj korporativne karijere žena je veoma nestabilan

Najveća prepreka ženama na korporativnoj lestvici je “slomljena stepenica” u prvom koraku ka nivou menadžera. Na svakih 100 muškaraca angažovanih ili unapređenih na poziciju menadžera, nalaze se 72 žene, i samim tim je ženama već na nižim pozicijama teško da nadoknade izgubljeno.

10. Sve zainteresovane strane moraju zajedno da rade na održavanju i ubrzanju napretka na polju rodne ravnopravnosti

Postoji mnogo stvari koje je potrebno uraditi kako bi se ostvarila rodna jednakost, posebno kada se uzmu u obzir doba automatizacije i posledice pandemije COVID-19 koje pred žene stavljaju još novih izazova. Jedini način koji potencijalno rezultuje rešavanjem navedenog problema predstavljaju zajednički napori svih aktera drušva ka iznalaženju sveobuhvatnih rešenja za složeno pitanje rodne nejednakosti. Dok vlade osmišljavaju različite podsticajne programe, a kompanije traže strategije ponovnog pokretanja nakon pandemije, važno je da niko ne zanemari potencijalne rodne posledice.

Pet godina nakon postavljanja ciljeva održivog razvoja, napredak na polju rodne ravnopravnosti je veoma skroman, a sada se dalji rad na smanjenju rodnih razlika nalazi pred novim izazovima usled porasta automatizacije i regresivnog uticaja pandemije COVID-19. Preostalo je samo deset godina za ostvarenje petog cilja koji je vezan za jednakost polova, što znači da napredak mora da se ubrza. Postizanje jednakosti za polovinu svetske populacije predstavlja globalni imperativ koji rizikuje da bude zanemaren usled postavljanja novih prioriteta pred izazovima oporavka od pandemije. Stvaranje više mogućnosti za žene i naredne generacije veoma je ozbiljan problem, ali i cilj koji može podići globalnu ekonomiju i dati doprinos pravednijem društvu. To je cilj koji moramo ispuniti zajedno!

Izvor: https://www.mckinsey.com/featured-insights/diversity-and-inclusion/ten-things-to-know-about-gender-equality